Dvadesetogišnja Irkinja radi na traci u fabrici sode. Kada u nesreći na radnom mestu izgubi vrh domalog prsta, daje otkaz i odlazi u obližnji lučki grad. Tu se zapošljava kao asistent u laboratoriji. Klijenti donose svakojake lične predmete da bi ih obradili i zaštitili, kako bi se na taj način simbolično oslobodili traumatičnih sećanja za koje ih ovi predmeti vezuju. Ajris ulazi fetišistički odnos sa svojim šefom, a u isto vreme je opsednuta eteričnim, tajanstvenim mornarem koji živi u njenoj sobi dok je ona na poslu.

Kao Ajris, gluma Kurilenkove je u središtu filma. Lepota koja oduzima dah, sa krupnim očima kao fildžani, ona u isto vreme saopštava ledenu prazninu i bolnu unutarnju žudnju. Od nje se svakako očekuje da u skoroj budućnosti postane zvezda.

Dijana Bertran je rođena 1951.g. Studirala je etnologiju, sociologiju i ekonomiju na Univerzitetz u Provansi. U početku je radila u pozorištu, a susret sa Žan Pjerom Ženeo ju je ohrabrio da istraži svet filma. Režirala je dva dokumentarna filma, Kankou Moussa (1988) i L'Homme orchestre (1989), pre no što je snimila kratki filma 25 Décembre 58, 10h36 (1991), koji je dobio nagradu Cezar 1992. Prst sudbine je njen drugi igrani film.