Rebeka, Amerikanka koja u Jerusalimu živi već nekoliko meseci, upravo je raskinula veridbu. Ulazi u taksi koji vozi Izraelka Hana. Međutim, Hana se uputila u Jordan , u Slobodnu zonu, da pokupi veću sumu novca koju im duguje "Amerikanac", partner njenog muža. Rebeka ubeđuje Hanu da je povede sa sobom. Kada stignu u Slobodnu zonu, Lejla, Palestinka, objašnjava da Amerikanac nije tu i da je novac nestao… I dok se automobil kotrlja kroz Džaraš i Aman, a onda i kroz turobne predele pustinje, film podseća na roud muvi u kojem Slobodna zona (koja zaista postoji) biva iskoriščena kao metafora za Bliskoistočnu praktičnost, oslobođenu od politike, religije i granica.

Amos Gitai je rođen u Haifi. Doktorat iz arhitekture je stekao na Berkliju, na Univerzitetu u Kaliforniji. Kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih, Gitai je režirao veliki broj dokumentaraca, uključujući House i Field Diary. U Pariz se seli 1983.g. gde će ostati sledećih deset godina. U ovom periodu je počeo da režira igrane i istorijske filmove na temu iskustva stečenog u izgnanstvu. U ove filmove spadaju Berlin Jerusalem, nagrađen od strane kritike u Veneciji i izuzetnu trilogiju o jevrejskoj legendi o Golemu. Sredinom devedesetih Gitai se seli u Haifu i započinje najplodniji period u svojoj karijeri. Od 1980. režirao je više od četrdeset dokumentaraca i igranih filmova.