Srdan Golubović, predsednik saveta FEST-a povodom
novog FEST-a i njegovog novog segmenta
SLOBODAN DAN

Nažalost ili na sreću trenutno snimam film i ovo je prvi dan kada sam mogao da dođem. Miroljub Vučković je „adresa“ na koju bi se trebalo obratiti za ocenu Festivala; sa ocenama bi ipak trebalo sačekati, jer o tome može da se govori na samom kraju. Znamo da program ovakvog Festivala zavisi od godišnje produkcije. Trebalo bi da budemo zadovoljni gostima ove godine - imamo super zvezdu Vima Vendersa, a u Beograd će doći pobednica iz Berlina Jasmila Žbanić. Znamo da su očekivnja naše sredine uvek veća od naših mogućnosti.

Za mene je, ipak, najznačajniji segment FEST-a pitching forum u okviru B2B, što će označiti "rođenje" industrijskog dela koji nije važan za gledaoce već za Festival kao takav. Samo veliki evropski festivali u okruženju imaju taj industrijski deo koji je važan za budućnost srpskog filma i naše sredine uopšte. Cela priča ima privredni aspekt - kada u domaći film neko sa strane uloži 200, 300 hiljada evra koji se troše kod nas, onda menjamo imidž. Gospodin Mogorović i ja smo najviše radili na projektu B2B i neskromno ću reći da smo nas dvojica i smislili koncept Europe out of Europe . Kada smo pravili okvir za pitching forum razmišljali smo o budućem takmičarskom karakteru FEST-a. Mislim da je taj okvir jedini mogući kada razmišljamo o tome.

FEST ne može da obezbedi velike evropske filmove u takmičarskom programu jer je koncept regionalnih festivala istrošen i u Sarajevu i Klužu i u Solunu i mi smo se opredelili za taj koncept koji bi u naredne četiri godine po našoj ideji trebalo da počne.

Taj koncept nikako ne bi ugrozio ono što publika najviše voli - revijalni deo. Smatram da je taj koncept potreban FEST-u, a nije ni slučajan s obzirom da je to okvir u kome nismo autsajderi. A stranim producentima otvara tržište koje je zanimljivo (Rusiju i bivše republike SSSR), a koje je za nas prirodno i sa kojim bi, nažalost, trebalo da sarađujemo.

Filmovi Grbavica i Ničija zemlja su primeri za to kako je preko jednog festivala, u ovom slučaju sarajevskog, čitava filmska umetnost i sredina prosperirala kroz zaista sjajan pitching forum koji ima ovaj Festival. To nije samo primer bosansko-hercegovačkog filma, već većine kinematografija koje su na lokalnom tržištu razvile ovaj aspekt.