U filmu Aporia Arisa Movsesijana, Marko Baćović tumaču glavnu ulogu, ulogu glumca Ćulibrka. Na pitanje da li je teško glumcu da igra glumca, Baćović odgovara:

-Naravno da nije teško, s tim što moram da kažem da je ovaj glumac kojega ja igram metafora za našu ljudsku dramu; kao kod Šekspira u Magbetu kada Magbet govori rezignirano u životu: « nije drugo do senka koja luta, siroti glumac što se na pozornici kočoperi i šepuri u svoj kratki čas i potom za njega ne čuje se nikada više».Recimo da je to taj glumac iz te metafore.

Bilo mi je zadovoljstvo da radim sa Arisom Movsesijanom, koji po profesiji nije reditelj. - on je zubar i to svi znaju, kao što je i Čehov bio doktor ili kao što je Sabat fizičar. Aris je pored toga dobar pisac, pesnik scenarista. Ima vrlo živ duh, veoma je talentovan, duhovit i veliki filmofil. Ovo poslednje daje poseban šarm njegovom filmu. U ulozi reditelja se odlično snašao.Moje dosadašnje životno iskustvo je vezano za pozorište, ali sam i ja veliki filmofil. Uloga u ovom filmu jednostavno jeste jedan od najznačajnijih poslova u mom životu, a samo učesšće filma na FEST-u je čast za mene, jer je FEST za sve nas neko kultno mesto. Svi smo mi na FEST-u naučili da posmatramo film nekako drugačije, prestali da ga doživljavamo kao zabavu kako smo ga doživljavali u detinjstvu.

Negde od sedamdesetih godina kada smo počeli u provincijama, gde sam ja živeo, da gledamo izbore filmova sa FEST-a prvi put smo osetili šta je to filmska umetnost.

Radujem se filmovima mojih omiljenih reditelja Vima Vendersa, Džima Džarmuša, Larsa fon Trira...mada sam na FEST-u uvek voleo da vidim i reditelje nekih filmova čija imena posle zaboravim, neka nepoznata iranska, kineska imena. Čini mi se da ovaj FEST liči na one prve, velike, sedamdesetih godina.