Еран Колирин, редитељ филма "Посета оркестра"

Ервопско откриће године, филм " Посета оркестра" израелског редитеља Ерана Колирина, имао је светску премијеру на прошлогодишњем Филмском фестивалу у Кану. У Кану је и "установљена пракса" добијања награда када је реч о овом филmu jер је тада добио прве награде; Награду ФИПРЕСЦИ и награду жирија Известан поглед. Следе награде у Монтреалу, Сарајеву, Фландрији... Како се бори са "теретом" славе и одговорношћу коју му је наметнуло његово дебитантско остваренје, објашњава редитељ Еран Колирин:
- Није баш лако носити тај терет. Трудим се да о томе не размошљам, али ми то с времена на врема падне на памет. Успех мог филма је невероватан и ја заиста не могу да кажем због чега је толико успешан. Најгоре што би могло да се догоди је да неко помисли да постоји рецепт за прављење доброг филма. О томе не размишљате када снимате филм. Једноставно се догоди да се филм допадне публици. Постоји нека магија која је необјашњива. Ја сам пре него што сам снимио овај филм имао више искуства у писању сценарија него у снимању филмова. Због тога што нисам имао то искуство није ми било лако да објасним продуцентима због чега треба да имају поверења у мене. Надам се да је и њима сада лакше и да је и њима прија оволики успех филма. Уживам у свему овоме што се око филма " Посета оркестра" дешава, али сам свестан да ћу кад- тад морати да се вратим послу и нормалном животу у коме нема фестивала, награда и хотела. Због тога полако размишлјам о новом филму.

Весна Станојевска, глумица у филму " Сенке"

Дипломирана харфисткиња и натуршчик

Гошћа ФЕСТ-а, Весна Станојевска је професионаланa харфискиња и чланица Националне опере и балета Македоније. Током своје каријере професионалне музичарке наступала је са Хозеом Карерасом, похађала међународни семинар који је држала француска харфискиња Елизабет Бионош. Чланица је L`art L`art оркестра за филмску музику и професор на Музичкој школи у Скопљу где се труди да традицију свирања харфе пренесе и младим генерацијама. Улога у филму " Сенке" Милча Манчевског је њен деби и само је корак напред у настојању да се опроба у што већем броју савремених облика уметности. Рад на филму сенке није њена прва сарадња са Милчом Манчевским. Са њим сам радила једину рекламу коју је снимао у Македонији и с обзиром на то да је рађена филмски, знала сам шта ме очекује на сету, каже Весна Станојевска:
- Случајно сам, преко пријатеља, сазнала за кастинг и јавила се. Нисам се надала да ћу да добијем улогу, нарочито не главну. Мислила сам и ако прођем, појавићу се у филму на неколико минута, а испало је другаћије. Свој ангажман сам схватила као још једно од уметничких искустава на пољу које је толико другачије од музике. И нисам погрешила. У свему томе Милчо ми је много помогао. Био је врло прецизан у захтевима и тачно је знао шта жели од мене. Надам се да ћу и на филму, а и са њим још радити.

Jоан Либери, глумац у филму

У оквиру програмске целине " Хоризонти" јуче је приказан филм " Сведоци" франсцуског редитеља Андреа Тешинеа. Публици се у великој дворани Центра " Сава" пре пројекције филма, представио млади глумац Jоан Либеро. Иако му рад на филму "Сведоци" није прво глумачко искуство, рад са Андеом Тешинеом је можда наупечатљивије, истиче Жоан:
- Он је диван човек, харизматична личност. У првом контакту са њим учинило ми се да је врло хладан, што је и био када мало боље размислим. Међутим када се срео са глумачком екипом све је било потпуно другачије. Одушевљен сам односом који он има са глумцима, са свима је близак. Некоме ко са стране посматра можда би се чинило да је груб, али то само тако изгледа. У сваком секунду рада са њим био сам свестан огромног искуствоа које има.
Харизма Андреа Тешинеа је таква да сам је био више фасциниран њим него глумцима Мишелом Бланом, Емануел Беар. А обично је другачије; глумце препознајемо и са великог екрана. Ја сам био фасциниранији његовом личношћу него другим члановима екипе.

SERBIA SPECIAL, PART TWO

Уоквиру програма SERBIA SPECIAL који представља једну од секција овогодишњег Б2Б-ја, биће предсатвљено осамнаест пројеката чији су аутори живе и раде у Србији. Ево другог дела публикације коју су штампали организатори:

Филм ''Мале Феномена у великом свету''., редитеља Миодрага Богића бави се темом која је карактеристична за цео балкански регион. Људи проводе своје животе у страним земљама, плаћени недовољно радећи послове који не захтевају високе квалификације. Овај филм наглашава разлике између традиције и културе. Сама прича филма налази се између реалности и илузије. Заснован је на истинитој причи, савремен је како у садржају тако и у форми.

Режију за филм ''Север сунца'' потписује Андреј Аћин који је заједно са Иваном Јовановићем и аутор сценарија овог филма. ''Север сунца'' инспирисан је кратком причом ''Позитиван за један месец'' Јовице Аћина. Постоји повезаност између одређених делова приче и стварних догађаја. Филм се бави проблемима с којима се срећу људи оболели од ХИВ вируса.

Редитељ Предраг Велиновић идеју за филм ''Нигде'' добио је у новогодишњој ноћи пред 2000. годину. Те вечери је био са породицом. Пошто су му жена и деца заспала, отишао је да провери електронску пошту. Упоредо с тим пратио је пренос дочека из различитих градова и земаља. Те вечери стизале су му мејлови од пријатеља расутих широм света. Нико од њих није био на улицама славећи долазак нове године. Схватио је да су сви усамљени и тужни јер нису заједно.

Срђан Драгојевић потписује сценарио и режију филма под називом ''Парада''. Радња филма одвија се око пар романтичних особа у време Геј параде која је у Србији доживела све само не одобравање. Та парада, одржана 2002. године окончала се насиљем, дивљањем и незаинтересованошћу полиције.

Филм ''Пинк Панк'' сценаристе и редитеља Ивице Ивана Рамовића говори о поједицу који руши све каноне и табуе помоћу музике на паметан и интелигентан начин. Аутор сматра да ће овај филм разумети свако на планети, јер се у њему не помињу ''балкански синдром'', Хаг, ратни злочини, криминал, већ приказује појединца у друштву и његове померене моралне стандарде.

Миодраг Ћертић потписује режију филма ''Београдска принцеза''. Овај филм је комедија инспирисана догађајима током рада на ''Филму Ноар'' чији је Ћертић продуцент. Филм прича о транзицији у пост-комунистичком друштву и њеним утицајем на малу али живу заједницу уметника и аниматора. Хумор у овом филму не штеди никога, почев од похлепних међународних продуцената све до домаћих аутора и њихових радних навика.

8.конференција за новинаре

Гост ФЕСТ-а Вадим Јусов, директор фотографије, обратио се новинарима поводом представљања рестауриране копије филма „Андреј Рубљов“ Андреја Тарковског. Он је истакао да је рестаурација филма изузетно скуп процес али и да, поштујући традицију, Мосфилм( где је рађена рестаурација и дигитализација) то дугује великим ауторима.

Ова конференција за новинаре била је изузетна прилика да се господин Јусов присети рада са Анрејем Тарковским.

"Мени је било изузетно задовољство сарађивати са Тарковским и упркос мојим годинама нисам изгубио оштрину сећања на тај период. Сви ти догадјаји остали су дубоко урезани у мом сећању и ја према њима гајим велику захвалност. Филм је снимљен пре тачно 43 године и све што смо зајдно радили било је обострано задовољство“, присећа се Јусов.
Јусов сматра да се много тога променило у руском филму од времена када је сниман „Андреј Рубљов“: „Не могу да кажем да је у руској кинематографији све позитивно али ја као професионац слободно могу да кажем да нисмо дошли до дна и да у руској кинематографији лежи велики потенцијал“.

Рестауирана копија филма „Андреј Рубљов“ ће бити симболично приказана у Дому синдиката, на истом оном месту на којем је премијерно 1973. године био приказан овај филм , најавио је селектор ФЕСТ-а Мирољуб Вучковић.

У наставку конференције, говорили су уредници пројекта „Увођење младости“, Мирољуб Вучковић и Вида Тарановски Џонсон, и сарадници и аутори текстова о младом српском филму Мирољуб Стојановић, Саша Радојевић, Ана Јанковић- Пиљић, Иван Велисављевић, Дејан Огњановић, Димитрије Војнов, Срђан Вучинић и Ивана Кроња.

Мирољуб Вучковић, који је такође и в.д. Филмског центра Србије, изразио је велико задовољство овом позитивном иницијативом, и додао да се, будући да Филмски центар Србије има и издавачку делатност, ускоро може очекивати и штампано издање ових текстова, које ће, као и издање интернет часописа www.kinokultura.com, бити преведено и на енглески језик.
Поред ове публикације, уредник издавачке делатности Филмског центра Србије, Мирољуб Стојановић, најавио је најновија, мартовска издања Филмског центра, међу којима је књига Богдана Тирнанића, „Црни талас“, по мишљењу Стојановића, најозбиљнија и најкомплекснија студија овог експлоатисаног, а недовољно разјашњеног идиома. Друга књига, радног наслова „Српски рез“, аутора Михајла П. Илића, обимно дело и визуелно фасцинантно, и покушај расветљавања духа српског филма и виђење националне филмске историје и теорије. Трећа књига из едиције „Уметност екрана“ је превод књиге Волтера Марча, „За трен ока“, која разматра теоријски и практички положај, као и креативну функцију монтаже у светском филму.

ДАНАС НА КОНФЕРЕНЦИЈИ ЗА НОВИНАРЕ:

ЕРАН КОЛИРИН, редитељ филма " Посета оркестра"

ЖОАН ЛИБЕРО, глумац у филму " Сведоци"

ВЕСНА СТАНОЈЕВСКА, глумица у филму " Сенке"

МИЛЧО МАНЧЕВСКИ, редителј филма " Сенке"


ДАНАС НА НОВИНАРСКИМ ПРОЈЕКЦИЈАМА:

10.00 СЕНКЕ (120`)

14.00 ПРИНЦЕЗА НЕБРАСКЕ (77`)

15.30 ХЕВИ МЕТАЛ СЕЛО (90`)

17.30 ПОМОЗИ МИ ЕРОСЕ (103`)

19.30 СЕНКЕ ТРЕЋЕГ ЧОВЕКА (105`)

SUMMARY

Eran Kolirin, director of “The Band’s visit”

The European “discovery of the year”, the film “The Band’s Visit” of Israeli director Eran Kolirin has seen its world premier on last year’s festival in Cannes, where it obtained its first award. “The Band’s Visit” won the FIPRESCI Award and the award of the Jury “A Certain Look”. Followed the awards in Montreal, Sarajevo, Flandres… Eran Kolirin explains how he is coping with the “burden” of newly acquired glory and responsibility:
“It is not easy to carry that burden. I try not to think about it, but it does come to my mind from time to time. The success of my film has been unbelievable and I really can’t say why. The worst that could happen is for someone to think that there is some kind of recipe for making a good film. You simply don’t think about that when you’re shooting a film. It simply happens that the audience likes it. There is some inexplicable magic to it. Before making this film, I had more experience in script writing than in making films. Hence, it was not easy for me to explain to the producers why they should trust me. I hope they have an easier time now and that they are enjoying the success of the film. I enjoy everything that is happening around “The Band’s Visit”, but I am aware that I will soon have to go back to my job and normal life without festivals, awards and hotels. That is why I am beginning to think about a new film.


Vesna Stanojevska, actress in the film “Shadows”

A Graduated Harpist and Naturschik


The guest of FEST Vesna Stanojevska is a professional harpist and member of the National Opera and Ballet of Macedonia. During her career of professional musician, she has performed with Jose Careras, attended the international seminar held by French harpist Elisabeth Bionoche. She is member of the L`art L`art Orchestra for film music in the School of Music in Skopje, where she tries to convey the tradition of playing the Harp to young generations. She has made her acting debut in Milco Machevski’s “Shadows”, as a first step in trying to find her way in a greater number of contemporary forms of art. Working on the “Shadows” was not her first cooperation with Milco Mancevski. Vesna has worked with him on the shooting of an advertisement in Macedonia and considering it was done as film, she knew what she could expect on the shooting.
“I learned about the casting by accident, from a friend”. I didn’t hope to get this part, let alone the leading one. I thought that, if I get selected, I would appear for a couple of minutes. I have understood my engagement as yet another experience in an area that is so much different from music. I wasn’t wrong. Milco helped me a great deal. He is very accurate in his requests and he knew exactly what he wanted from me. I hope that I will have more opportunities to work with him on film.


Johan Liberau, actor in the film “Witnesses”

In the framework of the “Horizons” program, amateurs of FEST yesterday had the opportunity to see André Techiné’s “Witnesses”. Prior to the showing of the film, young actor Johan Liberau introduced himself to the audience in Sava Centar. Although acting in “Witnesses” was not his first experience, working with André Techiné is definitely the most imposing one, says Johan:

“He is a wonderful person, with great charisma. In first contact with him, he seemed very cold to me, which he in fact was, when I think of it. However, when he finally got to know the crew, everything was completely different. I am delighted with his attitude towards the actors; he’s very close to everyone. If one would watch from outside, André would maybe seem rude to him, but that’s only the appearance. In each second of working with him, I was aware of his enormous experience.
The charisma of André Techiné is such that I was more fascinated by him than by actors Michel Blanc or Emmanuelle Béart, which is not the case usually: we recognize the actors in the films. I was fascinated by his personality more than by other members of the crew.