Отворен 36. ФЕСТ

Отворивши 36. ФЕСТ у Великој дворани Сава центра, господин Фолкер Шлендорф, прослављени немачки режисер, рекао је да је изузетно срећан и почаствован што је поново у Београду и што је њему припала част да отвори београдски филмски Фестивал: „Прегледао сам каталог Фестивала који је дебео попут телефонског именика. Многе од тих филмова сам већ гледао. Морам рећи да ћете током трајања ФЕСТ-а имати прилике да видите заиста најбоље европске, америчке и азијске филмове. Наредних дана, неки од тих филмова ће сигурно добити и Оскаре. Срећан сам и захвалан ФЕСТ-у што одржава филм у животу, јер тренутно нема великог избора“.

Он је истакао и да је велика част за њега што је његов филм „Улжан“ позван да отвори ФЕСТ и рекао у шали да се сећа како је „Лимени добош“ овде приказан пре 100 година. Такође, посебно му се допада програмска целина „Европа ван Европе“, заправо њен назив, који ће ускоро застарети када су термини „изван“ или „унутра“ у питању.

Његовом обраћању публици у Сава центру, претходио је Војислав Брајовић, министар културе Владе Републике Србије, који је рекао: „Ако волите своју земљу, ако волите свој град, ако волите своју културу, ако волите домаћи филм који је био и остао део светске уметности, а волети значи неговати с бригом и наклоношћу, онда ће и 36. ФЕСТ опстати на вашој љубави“.

Након церемоније отварања, приказан је филм Фолкера Шлендорфа „Улжан“.

Филм ''Ја сам из Титовог Велеса''

Македонски филм "Ја сам из Титовог Велеса" приказан је у Берлину у оквиру такмичарског програма Панорама. Овај филм редитељке Теоне Стругар Митевске отвориће на ФЕСТУ-у програм Европа ван Европе , данас у 20 сати у Дому Синдиката. Филм је премијерно приказан у Сарајеву где је освоијо специјалну награду жирија а на Манаки фестивалу добио је награду Golden camera. Млада македонска редитељка Теона Стругар Митевска напустила је успешну каријеру уметничког директора за компаније међународног угледа и окренула се филму Tisch School of Arts. 1998. је уписала последипломске студије филма на њујоршкој . Њен први кратки филм " Вета" приказан је на више од 30 фестивала у целом свету. Њен први играни филм "Како сам убио свеца" приказан је на бројним фестивалима и ишао у дистрибуцију у Северној Америци и земљама Балкана. Лабина Митевска, родјена сестра редитељке тумачи улогу Афродите, док је њихов брат Вук Митевски радио као арт директор на филму. Лабина је такодје веома успешна као глумица,а нашој публици је позната по улози Замире у филму “Пре кише” Милча Манчевског и “Добродошли у Сарајево” и “И wант yоу” Мајкла Винтерботома. Вук Митевски се успешно бави сликарством, вајарством, анимацијом и продукцијом. Њих троје заједно имају продукцијску кућу “Sisters and Brother Mitevski Production”, и заједно раде на бројним пројектима. Филм ће након ФЕСТ-а бити у домаћим биоскопима у дистрибуцији куће MCF MegaCom Film. . Теона Стругар, Лабина Митевска и Вук Митевски јуче поподне су стигли у Београд. Прликиом кратко сусрета на путу ка Великој дворани Центра "Сава" где су пратили отварање, замолили смо их да нам представе свој филм.

Лабина Митевска, глумица

- Млади људи, не само на овим просторима већ свуда у свету, причају о ономе што најбоље знају. На жалост, последњих 15 година ни у Македонији ни на читавом Балкану ништа није "розе" и лепо. Причамо оне приче које најбоље осећамо док се клима не промени и док не осетимо нешто другачије и боље. Тада ћемо почети о томе да говоримо. Треба времена да ствари крену набоље. А и од редитеља зависе теме, питање је шта он жели да каже својим филмом. У нашем случају, редитељка филма је моја сестра, па рад у породичној манофактури изгледа фантастично. Као глумица, наравно, радим и са другим редитељима, али овo је другачије. Уместо једног пара очију имаш три пара очију. Ми смо спавали, доручковали, легали са овим филмом, од идеје до реализације, три године. Филмови које радимо су за нас уметност и начин живљења. Лепо је, некада се и уморимо, али на крају је лепо. А ни не знам како бих другачије радила са братом и сестром. Не бих знала другачије.

Теона Стругар Митевска, редитељка

- Почели смо да радимо заједно јер потичемо из уметничке фамилије; мама, тата, сви смо уметници, па смо и ми завршили у филму, сликарству...једина логочна ствар у овом моменту је била да радимо заједно. Филм је приказан на неколико фестивала, у Сарајеву је добио Специјалну награду жирија, критике су добре, мада има и оних који кажу да је депресиван. Ја не доживљавам овај филм као депресиван. То јесте тужна прича. али је крај позитиван. Порука филма јесте идеја о будућности. Филм је пун емоција, сензибилан, прави женски филм. Сваки пут када то кажем прво питање које ми сви постављају је питање да ли постоји " женски филм". Када би смо се бавили дефинисањем, то никако не би смео да буде филм који искључиво ради жена. Мој филм то јесте јер је прича о три жене, а и продуцент је жена, директор фотографије је жена, редитељ, сценариста...тј. продуценткиња, директорка фотографије, редитељка, сценаристкиња.

Вук Митевски, сценограф

- Било ми је лако да радим на женском филму окружен женама јер сам од малена њима окружен. Да, оне представљају филм као "женски". Екипа је била женска, али мени се чини да нема неке разлике у томе да ли радите са женема или са мушкарцима. Са Теоном сам најдуже радио, више од годину дана радили смо припреме. Требало је наћи права решења за снове којих је у филму доста. У Америци би све што смо ми радили урадили компјутерском анимацијом. Нама је то глупо, било је превише лако са се тако ради. Увек се види разлика између компјутера и реалног. Боље је овако, не знам...видећете.

Интервју са Аном Костовском, глумицом у филму ''Ја сам из Титовог Велеса''

Жар пред камерама

У филму ''Ја сам из Титовог Велеса'' редитељке Теоне Стругар Митевске, једну од главних улога тумачи глумица Ана Костовска, гошћа овогодишњег ФЕСТ-а. Говорећи о томе како је добила улогу у филму, Костовска каже да се прилично потрудила. Мисли да јепродуценти памте по бројним улогама које је оствараила у позоришту. Сматра да је редитељка баш њу имала на уму када је писала сценарио и додаје:

- Мислим да мој лик и ја имамо сличан сензибилитет. Дуго сам упознавала свој лик користећи се традиционалним методама којим се служе глумци. Имам дугогодишње позоришно искуство и иако сам мислила да ће ми то отежати рад на филму, испоставило се да се редитељки допало то што да немам већ увежбан однос према камери. Једноставно не марим пуно за камеру, више волим да се уживим у лик који тумачим.

Какву сарадњу сте имали са редитељком?

- На моје велико задовољство имале смо веома лепу сарадњу. Припреме су трајале скоро годину дана, а када је почело снимање све је било заиста сјајно. Знала сам шта она од мене очекује, већ првих дана видела сам да јој одговара то што радим, тако да је све ишло јако лепо. Редитељка је једна млада, маштовита и девојка одана свом послу, а њена цела породица је посвећена раду на филму. Толика посвећеност не може проћи без позитивног резултата.

Испричајте нам неку анегдоту са снимања филма?

- На снимању је био је неки бугарски пиротехничар, много сладак господин који се веома трудио. У неким сценама се употребљава ватра. С обзиром на то да нисам имала пуно искуства на филму фасцинирала ме је близина ватре. У тим сценама неки зидови се руше, требало је да будем онесвећшена, али било је потребно да се понашам као да се ништа не дешава око мене. У једном тренутку моја филмска сестра ме је повукла и спаваћица ми се свукла преко главе. Остала сам у вешу и осетила како ми је жар пао на груди. Ја сам скочила и вриснула. То је била реакција која није могла да се контролише. То је био мали жар али опет није ми било свеједно. Касније су ме убеђивали да сам то умислила, али постојала је прогоретина на мом вешу. Било ми је био жао што сам тако реаговала јер се господин пиротехничар насекирао да сам зажалила што нисам изгорела на сету.

Какви су коментари критике и публике?

- Критике и коментари су махом позитивни. Чули су се коментари да је филм депресиван, али таква је и стварност о којој ми проговарамо. Ликови у филму су као нека већ давно жртвована деца времена. Оне су као колатерална штета за коју нико неће знати. То су мале људске приче којима смо ми окружени и то се догађа свуда око нас. До сада нисам прочитала лошу критику тако да очекујем све најгоре после премијере у Скопљу. Ко ће вас више критиковати него ваши. Ипак, предњаче честитке и одобравање. Позитивне су реакције и мени је јако драго. Поносна сам на то што смо урадили.

Марко Костић, редитељ филма ''Принц од папира''

Позив на друштвену одговорност

Филм ''Принц ос папира'' један је од пет домаћих филмова који ће бити приказани на овогодишњем ФЕСТ-у. Са редитељем овог остварења Марком Костићем разговарали смо о његовим мотивима да приступи овом пројекту. Сем жеље за већом професионалном афирмацијом, привукла га је слојевитост сценарија који, према Костићевим речима, може да се чита као емотивна прича о сазревању, али истовремено и као ангажована студија о корумпираном друштву и својеврсном покрету отпора против њега. Зависно од угла посматрања, гледалац може да прочита једну или другу поруку филма. Улогу Јулије тумачи млада Милица Спасојевић која је, како каже Марко Костић, преко "везе" ушла у филм јер је ћерка продуцената, Владиславе Војновић и Милоша Спасојевића:

- По њој судећи, понекад су везе и најквалитетније решења. Стефана Лазаревића је препоручио Милутин Петровић, док Андреја Шепетковског познајем још са факултета. Милица Михајловић, Ана Маркоски, Горан Радаковић, Тања Бељакова и Нада Мацанковић су позвани после састанка нашег ауторског тима. Не знам да ли је претерано ако кажем да су се сви показали као савршено решење.

Како је текао рад на филму и колико дуго је трајало снимање?

- Све је било врло компликовано, а почело је од кратког филма „Принц од папира“ који је сниман 2004. године. Касније се доснимавало мало по мало зависно од продукционих могућности. То је представљало велики проблем за континуитет пошто деца расту. Али некако смо успели да савладамо све тешкоће. Филм је дефинитивно завршен у августу 2007. године. Снимање је толико дуго трајало да се томе требало прилагодити. У једној од вишемесечних пауза снимања, Стефан Лазеревић се ошишао, а то је био проблем за континуитет неких сцена. Онда смо га хитно одвели код власуљара. У сцени са Батом Живојиновићем, он носи уметнуту косу, већ у следоћој сцени је његова коса права.

Пошто је филм приказан на још неким фестивалима реците нам нешто о реакцијама публике.

- Реакције су фантастичне, поготово реакције деце. Филм је компликован, носи озбиљност и више нивоа радње и чињеница да га деца схватају више говори о осталим медијима за децу, који потцењују пажњу и укус деце. Истоветно ликовима родитеља који у овом филму подцењују интелигенцију своје ћерке Јулије. Управо ту и почиње заплет.

Каква су Ваша очекивања од филма?

- Филм је већ приказан у Сарајеву, Мостару, Бангладешу и Пекингу. Отићи ће у Монтреал, Хановер, Кристијансанд, Минхен... Такође је био на на маркету Берлинског и Солунског фестивала. У нашим биоскопима биће приказан у априлу. Моја емотивна очекивања су велика, али пошто ово није тенис или фудбал, неизвесно је колико ће успех овог филма утицати на моју каријеру у Србији. Што се тиче утицаја самог филма, он позива на друштвену одговорност, тако потребну инертној средини каква је наша. Уколико подстакне гледаоца да размисли о томе да и мали човек може има велику друштвену моћ, поправиће свет одраслих управо онако како то чине мали - велики јунаци ове приче.

ПРВА ПРЕС КОНФЕРЕНЦИЈА 36. ФЕСТА

Током 11 дана ФЕСТ-а Београд ће посетити више од 100 аутора и глумаца из света, а у четири биоскопске дворане биће приказано 73 наслова, најавили су јуче на конференцији за новинаре у Центру „Сава“ представници Дирекције Фестивала. Присутним новинарима су се обратили Даријан Михајловић, градски секретар за културу и председник одбора ФЕСТ-а Милош Параментић, директор Дирекције ФЕСТ-а, Мирољуб Вучковић, уметнички директор, Слободан Шијан, члан одбора ФЕСТ-а и Мирослав Могоровић, руководилац пројекта B2B.

Милош Параментић открива да је Дирекција ФЕСТ-а сама набавила привремена права за пројекције 45 филмова, да је права на 22 филма обезбедила у сарадњи са дистрибутерским кућама и да је шест филмова домаће продукције. Такође наводи да је овогодишњи ФЕСТ “понудио најбољи програм у последњих петнаест година и да има шансе да постане рекордан по броју гледалаца”, што се може приметити по броју продатих карта. Међутим, због свега што се дешава у земљи последњих дана, интересовање посетилаца је опало. 

“Фолкер Шлендорф је један од најбитнијих редитеља данашњице, а његов редитељски опус иде узлазном линијом. Филм “Улжан” најбољи је филм који је Шлендорф радио у последњих пет година. С друге стране, филм “Улжан” је потврда интереса аутора да се бави, не толико цивилизацијским, већ питањима људског постојања. У том смислу је филм “Улжан” изузетно добар предложак за отварање Фестивала, јер представља духовно путовање у форми физичког”, изјавио је Мирољуб Вучковић, уметнички директор ФЕСТ-а, најаваљујући господина Фолкера Шлендорфа, који је право са аеродрома дошао на конференцију за новинаре.

Већи део сусреата са господином  Шлендорфом протекао је у причи о филму " Улжан" и поновној сарадњи са Дејвидом Бенетом, јунаком филма "Лимени добош". На питање како се редитељ осећа, поготово онај са великим искуством и мноштвом награда иза себе, када га позову да отвори неки  фестивал, Шлендорф је одговорио:

“ Реакције су увек позитивне, то Вам могу реци.  А моје награде су биле тако давно.  Стасале су многе генерације уметника после мене и донеле много тога новог, тако да је сваки нови филм откриће и прилика да вас упознају. А приликом гостовањана фестивалима и у разговорима након пројекција,  сусрећем се са младим људима који за мене никада нису чули. Ни за мене, ни за мој рад. Због тога правим своје филмове као и сваки други редитељ, А када ме неко позове да отворим филмски фестивал - осећам се сјајно!”

Новинарске пројекције у Малој сали Центра

10.00 Ја сам из Титовог Велеса 102'
14.00 Кокочи 87'
16.00 Жалосна шума 97'
18.00 Двострука љубав 115'
20.00 Пожуда , опрез 157'

Данас на ПРЕСС конференцији:

Екипа илма ЈА САМ ИЗ ТИТОВОГ ВЕЛЕСА (Лабина Митевска, Теона Стругар Митевска, Вук Митевски, Ана Костовска)Екипа филма ПРИНЦ ОД ПАПИРА ( Милош Спасојевић, Неда Спасојевић)

SUMMARY

Opening of the 36th FEST Opening the 36th FEST in the Main Hall of the Sava Center, Mr. Folker Schlendorf, the famous German director, said that he was extremely happy and honored for being again in Belgrade and for having been invited to open the Belgrade Film Festival. “I have reviewed the catalogue of the Festival, thick as a phonebook. I have already seen many of those films and I have to tell you that during the Festival, you will have the opportunity to see really the very best European, American and Asian films.

In the coming days, some of those films will most definitely be awarded Oscars. I am happy and grateful to FEST for keeping film alive, because the choice on the market is currently very slim.” Schlendorf also said that it was a great honor for him to have his film “Ulzhan” opening FEST and joked by saying that he remembered him “Tin Drum” was shown in Belgrade one hundred years ago. He also said to particularly like the program “Europe out of Europe”, it’s name to be more precise, which will soon become obsolete, when the notions of “inside” and “out” are concerned. Schlendorf addressed the public following the speech by the Culture Minister of Serbia Vojislav Brajovic. Mr. Brajovic said: “If you love your country, if you love your city, if you love your culture, if you love domestic film, which was and remains part of world art, and liking means cheerishing, then the 36th FEST will survive on your love.” After the opening ceremony, the spectators had the opportunity to see Folker Schlendorf’s “Ulzhan”.

Opening of the 36th FEST Opening the 36th FEST in the Main Hall of the Sava Center, Mr. Folker Schlendorf, the famous German director, said that he was extremely happy and honored for being again in Belgrade and for having been invited to open the Belgrade Film Festival. “I have reviewed the catalogue of the Festival, thick as a phonebook. I have already seen many of those films and I have to tell you that during the Festival, you will have the opportunity to see really the very best European, American and Asian films. In the coming days, some of those films will most definitely be awarded Oscars. I am happy and grateful to FEST for keeping film alive, because the choice on the market is currently very slim.” Schlendorf also said that it was a great honor for him to have his film “Ulzhan” opening FEST and joked by saying that he remembered him “Tin Drum” was shown in Belgrade one hundred years ago. He also said to particularly like the program “Europe out of Europe”, it’s name to be more precise, which will soon become obsolete, when the notions of “inside” and “out” are concerned.

Schlendorf addressed the public following the speech by the Culture Minister of Serbia Vojislav Brajovic. Mr. Brajovic said: “If you love your country, if you love your city, if you love your culture, if you love domestic film, which was and remains part of world art, and liking means cheerishing, then the 36th FEST will survive on your love.” After the opening ceremony, the spectators had the opportunity to see Folker Schlendorf’s “Ulzhan”. Teona Strugar Mitevska, director of “I am from Titov Veles" „We have begun working together because we are from an artistic family; my mother, my father, we are all artists and so we ended up in film, painting... the only logical thing at this moment was for us to work together. The film was shown on several festivals. In Sarajevo it was awarded the Special Award of the Jury. The critics are fine, although some say the film is depressing. I don’t see it as depressing. It is a sad story, but the end is positive. The message of the film is an idea about the future. The film is full of emotions, sensible, a true women’s film. Each time when I say this, they immediately ask me if there was such a thing as a „women’s film“. If we tried to define it, it should by no means be a film only for women. My film is a story about three women, the producer is a woman; the director of photography is a woman, as are the director, the scriptwriter...

THE OPENING PRESS CONFERENCE OF THE 36th FEST During the eleven days of FEST, Belgrade shall host more than 100 authors and actors worldwide and 73 films will be screened in four cinema halls. This was announced yesterday on the first press conference in the Sava Center by the representatives of the FEST Directorate. The journalists were also addressed by City Secretary for Culture Darijan Mihajlovic and the Chairman of the FEST Committee Milos Paramentic, Artistic Director Miroljub Vuckovic, member of the FEST Committee Slobodan Sijan and Miroslav Mogorovic, manager of the B2B Project. Milos Paramentic revealed that the FEST Directorate had acquired provisional rights for showing 45, that the provisional rights to 22 films were secured in cooperation with distributors, as well as that six films were of Serbian production. Mr. Paramentic also said that the program of this year’s FEST “was the best in the last 15 years and that it had the opportunity to break all records regarding the number of visitors, which is attested by the number of tickets sold.” However, due to the latest events in the country, the number of visitors dropped. “Folker Schlendorf is one of the most important directors of today, the career of whom continues to ascend.

His film “Ulzhan” is the best he has done in the last five years. On the other hand, “Ulzhan” confirms Schlendorf’s interest to deal with not civilizational, but with issues of human existence. In that sense, “Ulzhan” is an extremely good pattern for opening the Festival, for it represents a spiritual journey in the form of a physical one,” said Artistic Director of FEST Miroljub Vuckovic, introducing Mr. Folker Schlendorf, who arrived to the press conference straight from the airport. Schlendorf mostly elaborated on his film “Ulzhan” and renewed cooperation with David Benet, the chief character of “Tin Drum”. Asked how he, as a director who has earned so many awards and possessing considerable experience, reacted when he was invited to open a festival, Schlendorf said: “The reactions are always positive, that I can tell you. Nevertheless, I have earned by awards a long time ago. New generations of artists have arrived in the meantime, bringing many new things. Therefore, each new film is a discovery and the opportunity for people to get to know you. When I go to festivals and talk to people after the showing of my film, I realize that most of them have never heard of me before, or my work. Therefore I make my films like any other director. And when someone invites me to open a festival, I feel great!