Кристијан Милић, редитељ филма ''Живи и мртви''

Хрватски редитељ Кристијан Милић рођен је 1969. у Загребу. Од 1993. до 2000. радио као помоћни расветљивач и сценски радник, а 1994. године уписује Академију драмске уметности у Загребу. Од 2000. активно се бави режијом музичких и рекламних спотова, а 2001.дипломирао је филмску и телевизијску режију. Када је за свој студентски филм “Backwoods” на првом студентском фестивалу “Ф.Р.К.А.” (1998.) добио другу награду, о њему је почело да се говори као хрватском Питеру Џексону. Његови узори су, међутим, мало другачији, каже у краткој изјави за Билтен, Кристијан Милић:

-Моји узори су старији режисери Сем Пекимпо, Волтер Хил, рецимо. Мој филм доста подсећа на " Јужњачку утеху".Сви који су гледали тај Хилов филм ће схватити да је он био велика инспирација за мене. Мој филм је настао по истоименој књизи Јосипа Млакића , који ју је и адаптирао у филмски сценарио. И он и ја смо стално имали на уму то да се историја на овим просторима понавља, што се и потврдило последњих година.

Филм је у Хрватској одлично примљен, критике су биле углавном добре. И оне негативне односиле су се на то да ли је филм некоме " легао" или не. Не знам да ли ће Вам се филм свидети, каже Кристијан Милић. .

Славен Кнезовић, глумац у филму " Живи и мртви"

-Филм " Живи и мртви" је филм са јаком антиратном поруком. Почиње Андрићевим цитатом " Сви смо ми мртви само се редом сахрањујемо". Мислим да, ако људи својој деци после овог филма купе бар пет пушака мање, можемо са сигурношћу да кажемо да смо направили добар посао на овим просторима. Филм приказује бесмисленост и апсурдност свих ових ратова који су нам се дешавали.

Играм једног од војника, Ћору. Он је веома специфичан, помало смешан. Ја сам га тако и "вукао", са дозом хумора. У тој мрачној и тешкој причи он је једна од светлијих, симпатичнијих тачака.

Рад на овом филму је само наставак Кристијанове и моје школске сарадње. Док смо студирали радили смо заједно. Та сараднја траје и данас, каже Славен Кнезовић

Филм " Живи и мртви" освојио је Златну камеру на Фестивалу " Браћа Манаки", а бројем освојених награда апсолутни је победник прошлогодишнјег Фестивала у Пули.

Гости ФЕСТ-а,студенти глуме Факултета Уметности из Приштине

ФЕСТ је ове године угостио студенте Факултета уметности из Приштине. Због политичких дешавања протеклих година цео Универзитет у Приштини је морао да се исели из матичног града у Звечан и Косовску Митовицу где се и данас одржавају предавања. На 36. ФЕСТ-у гостују студенти треће године глуме у класи професора др Светозара Рапајића. Класу чине Мирјана Требинац, Тања Крчмарик, Ирена Кораћ, Петар Лукић, Предраг Котур, Ивана Јокић, Михаела Стаматовић, Јовица Гиговић и Иван Јанковић. Нико од њих није рођен у Косовској Митровици, већ потичу из других градова Србије. Што се тиче предавања, похађају блок наставу тако што једне недеље имају неколико стручних предмета, следеће недеље буде другачије. Током предавања све време су смештени у Косовској Митровици. Неки од њих већ имају ангажмане у позоришту и често путују како би играли представе. Мотив да се баве уметношћу у окружењу где је угрожена гола егзистенција проналазе управо у љубави према тој професији. На питање да ли се њихови студентски дани разликују од оних које проводе њихове колеге у другим градовима Србије, они одговарају:

- Нажалост навикли смо се на рестрикције воде и стује и то прихватамо као нешто потпуно нормално, но ипак, сматрамо да смо у бољој позицији од људи који тамо живе јер нисмо константно у Косовској Митровици већ пар дана у недељи. Били смо свесни још и пре уписа на факултет да ће бити тешко. Пре три године кад смо уписивали факултет, стање у Косовској Митровици било је веома критично. Међутим, имамо сјајне проферсоре са којима одлично сарађујемо. Овде је другачији начин рада од уобичајеног на уметничким факултетима. Оно што студенти у Београду раде 3 недеље,ми морамо да савладају за недељу дана. Последица тога је да непрестано радимо под притиском, међутим сналазимо се у томе, кажу студенти.

Две године су провели у Звечану јер се тамо налазе извесне просторије факултета, то су спремали колоквијуме и ту су била одржавана предавања. Од ове године, драмски одсек и један део уметничког факултета је пребачен у северни део Косовске Митовице и то у зграду која се налази на 100 метара од познатог моста на Ибру који дели град. Непријатности нису доживљавали, али кажу да им није свеједно кад се сусретну са погледима Албанаца. Кретање им је ограничено управо да не би долазили у контакт са онима који сматрају да су студенти ту непожељни. Тензија је увек присутна, као и притисак, али студенти кажу како им под тим притиском пружају свој максимим. Све због пожртвовања и љубави према овој професији. Али оно што је најважније је да су упркос околностима у којима се налазе, пуни оптимизма. Не мисле да су на било који начин ускраћени студијама у Косовској Митровици, и додају:

- Иако сад није време кад се вреднује прави квалитет, ми смо млади и можемо и желимо да мислимо позитивно. Води нас љубав према овој професији и идеја да направимо нешто запажено. Дубоко верујемо да се сваки труд на крају награди. Један од показатеља је и тај што смо позвани да будемо гости на ФЕСТ-у. Овом приликом се најискреније И захваљујемо због тога. Сматрамо да је овај гест својеврсна потврда да је наш факултет још увек део Србије и школског система.

Јучерашња конференција за новинаре

„Овај филм видим као избледелу слику где се једино карактери крећу унутар њеног рама. „Ја сам из Титовог Велеса“ је емоционална прича са трагичном тематиком од самог почетка. Филм је приказан кроз визуру растурене породице где последња сцена изражава тугу према ономе што је било некада, а данас више није“, рекла је јуче на конференцији за новинаре у Центру „Сава“ Теона Стругар Митевска, режисер овог филма. Присутним новинарима су се такође обратили Лабина Митевска, продуцент и главна глумица, Вук Митевски, сценограф и Ана Костовска, глумица.

Лабина Митевска је овом приликом изразила велико задовољство што се поново налази у Београду и констатовала да Берлин, Торонто и ФЕСТ имају најбољу публику. „Из свог глумачког искуства то је публика која је паметна, која мисли и воли добар филм сто је у осталом и најважније када се прави филм“, каже она.

Град у коме је смештена радња филма има фабрику за прераду олова и због прекомерне загађености рађају се деца с две главе, седам прстију, умиру средовечни мушкарци, а жене често добијају рак. Ипак, редитељка филма оставља место оптимизму у свом актуелном филму: „Јесте дефинитивно црно, али за мене је сама идеја „Ја сам из Титовог Велеса“ позитивна. Добро не мора увек имати позитивну конотацију, а за мене у овом филму оно значи да морамо заборавити прошлост и гледати ка будућности, тако да у томе видим пуно позитивних ствари, нарочито за Балкан и Македонију“. Ана Костевска додаје да филм врви од трагичних људских судбина, али да мрак који је приказан у филму има за циљ да покрене суочавање са таквим људима и тежњу да мрак коначно нестане. Некада имаш депресивне слике или бар тематика слике није ниста позитивно, а слика као слика мозе да буде генијална и да оствари дупли ефекат.

Филм је снимљен у копродукцији Француске, Белгије, Словеније и продукцијске куће „Брат и сестре Митевски“ из Македоније и био приказан на фестивалима у Торонту, Сарајеву и Берлину, где је добио многе позитивне критике.

На питање новинара да ли је данашњи Титов Велес уклет, да ли је ситуација обратна или је можда био лош и тада и данас, аутор филма је одговорила: „Када погледате филм једино што можете да закључите је - оно што ти даје хлеб то те и убија“.

У другом делу конференције, говорили су чланови екипе филма “Принц од папира” - Марко Костић, редитељ филма, Милош Спасојевић, директор фотографије и продуцент филма, као и Андреј Шепетковски и Милица Спасојевић, глумачки део екипе. Највише речи било је о карактеру и дометима “универзалног” филма, намењеног и деци и њиховим родитељима, као и о стању у домаћој кинематографији.

Милош Спасојевић, продуцент филма, мишљења је да ће “Принц од папира” будући да се обраћа свим генерацијама имати дужи век, што потврђује и чињеница да је филм присутан на многим фестивалима, као и то да је, након премијерног приказивања на Сарајевском филмском фестивалу, пред око 3000 гледалаца, испраћен незапамћеним овацијама махом дечије публике.

Андреј Шепетковски је додао да је чар овог филма управо у томе што је “топао а није сладуњав и духовит а да се на томе није првенствено инсистирало”. Као што се често десава у домаћој кинематографији, услед малог буџета а велике креативне енергије, човек се више веже и сроди с екипом, што се позитивно одрази на крајњи исход филма.

Коментаришући свој дебитантски дугометражни филм, редитељ Марко Костић је изјавио: “Хтели смо, заправо, да мало пореметимо оно што се зове дечија естетика у медијима и програмима, да мало уђемо храбрије у целу причу, и да се правимо да не постоји подразумевајућа естетика за децу, већ да се понашамо да су деца паметнија него што се то чини. Цео филм и говори о подцењивању дечије интелигенције, а ми смо се поставили као да навијамо за децу, сходно ономе како су у причи и третирана - као много паметнија”, закључује Костић.

ФЕСТ вест

Јуче је у Музеју југословенске кинотеке почасном госту 36. ФЕСТ-а, господину Фолкеру Шлендорфу уручено специално признање за изузетан допринос светском филму. Ову награду додељује Жири критике ФИПРЕСЦИ Србија

Пројекцијом филма "Ја сам из Титовог Велеса" Теоне Стругар Митевске, синоћ је у Дому синдиката почео такмичарски програм 36. ФЕСТ-а, Европа ван Европе.

Данас на прес конференцији

- Студенти и Декан ФДУ, Приштина
- ЕКИПА ФИЛМА "ЖИВИ И МРТВИ " (редитељ филма Кристијан Милић, Славен Кнезовић, глумац и Миро Барњак, продуцент)

Данас на новинарским пројекцијама

10.00 ЖИВИ И МРТВИ (87')
14.00 ДВЕ ДАМЕ (78')
15.30 ИСТРАГА (105')
17.30 ПОКАЈАЊЕ (130')
20.00 ЗАКЛЕТВА (100') 2
21.45 4 МЕСЕЦА, 3 НЕДЕЉЕ, 2 ДАНА (113')

SUMMARY

KRISTIJAN MILIC, DIRECTOR OF “THE LIVING AND THE DEAD” Croatian director Kristijan Milic was born in 1969 in Zagreb. From 1993 to 2000, he worked as a lighting assistant and scene worker; in 1994, he enrolled in the Academy of Drama in Zagreb. As of 2000, he is actively into directing music and advertising videos and in 2001 he graduated film and TV directing. When he received, for his student film “Backwoods” on the first student festival F.R.K.A (1998) the second award, he started to be referred to as “the Croatian Peter Jackson”. However, his role models were somewhat different, Kristijan Milic tells Bilten. “My role models were older directors such as Sam Pekimpo or Walter Hill, for example. My film bears a great deal of resemblance to Southern Comfort. Everyone who has seen Hill’s film will understand he was a tremendous inspiration for me. My film was based on the same-titled book by Josip Mlakic, which he adapted as a script. Both he and I always hand in mind that history in this region repeats itself, which was confirmed in the last few years. The film was excellently received in Croatia, the critics were mainly good. The negative ones were about whether the film was one’s cup of tea or not. I don’t know whether you will like it.

SLAVEN KNEZOVIC, actor in film ''The Living and the Dead''

“The film “The Living and the Dead” carries a strong anti-war message. It begins with Andric’s saying: ‘We are all dead, but we’re just waiting for our turn to be buried.’ I think that, if after seeing this film, people buy at least five rifles less to their kids, we can say with certainty that we have done a good job in this region. The films show the senselessness and the absurdity of all these wars that have happened to us. I play one of the soldiers, Djora. He is very specific, somewhat funny. I “injected” some humour in him. In that sordid story, he is one of the bright spots. Working on this film was a continuation of Kristijan’s and my cooperation from school. We used to work together while at the university. This cooperation has continued to this day. The film “”The Living and the Dead" has won the Golden Camera on the Brothers Manaki Festival and the absolute winner of last year’s festival in Pula regarding the number of awards won.

The guests of FEST – acting students from the Faculty of Arts of Pristina

“Although now is not the time when true quality is valued, we are young and we can and want to think positively. We are guided by love for this profession and the idea to make something notable. We deeply believe that any effort is ultimately rewarded. One of the indicators is that we have been invited to be guests of FEST. We take this opportunity to most sincerely express our gratitude. We believe that this gesture is the confirmation that our faculty is still part of Serbia and the education system.

Award

Yesterday, in the Museum of the Yugoslav Film Archive, the guest of honor of the 36th FEST, Mr. Folker Schlendorf, was handed over the special award for his contribution to world film, awarded by the Critics Jury FIPRESCI Serbia.

EUROPE OUT OF EUROPE

The film “I am from Titov Veles” of Teona Strugar Mitevska opened yesterday in Dom Sindikata the competition program of the 36th FEST, “Europe out of Europe”.