 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 ШТАМПАЈ БИЛТЕН |
| Билтен#4 - 25.02.2008. |
АСЕМА ТОКТОБЕКОВА, глумица у филму
Стари киргистански обичај " отимања невесте", Асема Тостобекова овако коментарише: - Мислим да није могуће да се роди љубав између супружника ако је било ко од њих у тај брак ступио на силу. Људи морају да се упознају, да разумеју једно друго. Размишљање о браку долази много касније. Начин на који се то десило у филму сигурно није начин да двоје људи започне заједнички живот. Мени је сазнање да такав обичај још увек постоји било страшно. Не бих ни једној жени пожелела да се нађе у таквој ситуацији. Али у овом тренутку, ја желим нешто друго да Вам кажем. Ја сам пресрећна што сам допутовала у Београд! Нисам до сада била у ситуацији да са филмом путујем било где и заиста сам се обрадовала када ми је редитељ рекао да је филм позван на 36. ФЕСТ. Требало је да дођем сама, али сам ја замолила да и мој добар пријатељ и партнер у филму, Тнчтик Абилкасимов, дође у Београд . |
ТНЧТИК АБИЛКАСИМОВ, глумац у филму
|
Миро Барњак, Уметнички директор Фестивала у Мостару
|
B2B пројекти
Током првог Б2Б сусрета одржаног 2006. године, награђена су два пројекта: Филм ''Живи'' Артана Минаролија из Абаније и ''Комрад Бункер'' Милутина Перовића из Србије. Сваки пројекат добио је 10.000 евра. Прошле године, три најбоља пројекта: ''Адеп Акхлак'' Марата Аликулова из Киргистана, ''Дубоки осмех'' Русудана Чконија из Грузије и ''Како су ме украли Немци'' Милоша Радивојевића из Србије награђени су са по 7.000 евра. Током овогодишњег, трећег издања, 12 пројеката који долазе из 20 земаља у региону биће представљени током пичинга у три секције: Источно-европска ( Јерменија, Азербејџан, Белорусија, Грузија, Молдавија, Русија и Узбекистан), Евро-азијска (Израел, Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Турска, Туркменистан и Узбекистан) и балканске земље (Албанија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Македонија, Црна Гора и Србија). Награда од 7.000 евра биће додељена најбољем пројекту у секцији. Сусрети ''један на један'' биће одржани са представницима 12 пројеката. Наредни Б2Б сусрет који ће бити одржан следеће године, укључиће и две нове секције: ''Фокус на...''- представаљће Русију дајући учесницима могућност да сазнају нешто о руској кинематографији, локацијама за снимање, могућностима за копродукције... и ''Serbia special'' што подразумева презентацију нових српских пројеката и разговоре са ауторима. |
ПРЕ И ПОСЛЕ
режија и сценарио: Виолета Горгос Продукција: ОWХ, Молдавиа Март је 1992. године, не дуго по проглашењу независности Републике Молдавије. Млада земља је нападнута од стране Трансднестије (дела некадашње Совјетске Молдавије), коју контролише и подржава Руска армија. Битка се води око важног индустријског постројења, а ни Молдавија нити Русија не желе да одустану. Молдавија још увек нема сопствену војску, тако да се полицијске снаге боре заједно с доброивољцима, уз помоћ оптуженика из затвора широм Русије. Од свих мушкараца из Трансдниестрије се очекује да се боре против Молдавије. Неки од њих, првенствено они који говоре Руски, се боре, док други одбијају јер би се борили против своје браће. Генадиј Василевиц је један од оних који не жели да се бори. Иако има руске корене, он Молдавију сматра својом отаџбином због тога што е ту упознао своју жену и њихова ћерка Катја је ту рођена. Имао је посао у школи у којој су подједнако коришћени руски и молдавски и то никад није био разлог за свађу. Пошто је примио позив за војску, једноставно га је игнорисао. Следећи позив донео је полицајац као и наредна два. Једног дана полицајац је дшао код њих и остао читав дан. Играо се с Катјом и објашањавао њеној мајци колико је важно борити се за своју земљу. Генадиј је провео ноћ код пријатеља, међутим милиција је дошла наредног јутра. Успео је да побегне и да се сакрије у подруму, и једина могућност коју је имао била је да напусти земљу. Напушта град и сазнаје да је његов брат мртав. Нема где да оде и завшава на железничкој станици. Неколико недеља касније успева да се запосли на Универзитету. Једног дана на станици среће свог студента који је избачен из студентског дома јер је скривао једног једног избеглог пријатеља из Трансдниестрије. У јесен, кад се рат заврши и хаос потпуно завлада и у Трансдниестрији и Молдавији, Генадиј зове своју жену да јој саопшти да се враћа - али полиција још увек трага за њим. Ситуација се не мења ни после годину дана. Једном Ана одлучи да оде и договарају се да се сретну на неутралној територији у граду Каушени. Води Катју са собом, неке личне ствари и одлазе на станицу. Полицајац се појављује кад уђу у аутобус. Води Катју са собом и каже Ани да се врати за два дана. Једном у две недеље или једном месечно срећу се на истом месту и остају по неколико сати. После рата неке избеглице и добровољци увредљиво окупирају незавршену зграду у Чисинају. Полиција не чини ништа - после свега, ипак су се они борили у рату једни поред других. Генадиј Василевиц је један од ''окупатора''. Прошло је десет година. Трансдниестрија није препозната од стране Међународне заједнице. Генадиј Василевиц живи у непрекидном страху да буде избачен на улицу. Такође понекад се види и са својом женом. Њихова кћерка има 16 година и похађа руску школу. Њени наставници и школски другови је убеде да је њен отац дезертер. Она не жели да га више виђа и Ана не може да остави њихову кћерку. |
Бело као памук
режија и сценарио: Кетеван Махавариани Продукције: Филмстудио Сангуко, Грузија Прича се одвија у пост-совјетској Грузији на почетку 21. века. Пред нама су три јунака с прошлошћу која је била тешка. Нино је тридесетпетогодишња неудата жена која лети ради у одмаралиштима на Црном мору. Преко дана ради као конобарица у ресторану поред аутопута служећи понајвише возаче камиона. Вече проводи радећи исто то само сад услужује туристе у бунгаловима на плажи. Сваког јутра дочекује зору исцпрљена, лежећи на плажи. Нино шаље приходе родитељима који живе у малом граду. Повремено се виђа са Ником, полицајцем. Они тешко да проговарају, и њихова веза се не састоји ни из чега више до секса у колима. Нино понекад чежњиво гледа у аутопут надајући се да ће угледати Никова патролна кола. Ника је избегао из Абказије. Проводи дане у раду а ноћу спава у полицијским баракама. Своје приходе шаље родитељима који живе у хотелу у Тбилисију. Софо петнаестогодишњакиња, члан је дечје групе скитница. Зарађује за хлеб тако што пере стакла на аутомобилима који стану на семафорима. Понекад се придружи својима другарима на плажи како би дували лепак. Једног јутра Софо среће Нино како лежи исцрпљена на плажи тражећи цигарете. Њихова веза се настави даље кад Нино примети Софо која очајнички игра у бунгалову. Софо саопштава свој сан Нини - показује јој оштећену слику Памукала. Софо живи без личне карте и Нино јој помаже да набави једну. Једног дана Нико се сусретне са групом скитица и почне да их гони. Софо успева да побегне и склониште проналази код Нине која јој помаже да се прикључи плесној групи која аутобусом креће на турнеју по Турској. У међувремену, Нико добија обавештење да ће бити премештен у Источну Грузију. Напушта Нино без икаквог коментара и објашњења. Остављена, Нино наставља с послом као и раније. Понекад се загледа у поклон који је добила од Софо - стару фотографију Памукала која сад виси на зиду. На крају, Нино скида слику са зида, спакује свој пртљаг и улази у аутобус за Памукале. |
Конференција за новинаре
На јучерашњој конференцији за новинаре нашли су се студенти Факултета уметности у Приштини са седиштем у Звечану. Били су присутни студенти треће године глуме у класи професора др Светозара Рапајића. Он је том приликом истакао да студенти из Косовске Митровице немају скоро никаквих могућности да се сусретну ни са српском позоришном продукцијом ни неким богатијим избором српских филмова. Због тога је присуство студената на овогодисњем ФЕСТ-у од великог значаја, и додаје да је то један од начина да се парохијална средина превазиђе. Студенти су изразили велико задовољство што се налазе на овогодишњем ФЕСТ-у и што се неко сетио да постоји Академија у Приштини и да на њој има студената који су успешни у својој професији. Такође су оптимисти када је у питању кинематографија у Србији. „Код нас постоји велика жеља и љубав према овој професији и управо из тог разлога смо пристали да направимо велике уступке јер нисмо у могућности да студирамо у условима у којима студирају наше колеге у Београду или Новом Саду. Не видим да смо лошији због тога што смо са Универзитета у Приштини и очекујем да ће се наш рад вредновати. Из тог разлога код нас постоји велика жеља да докажемо колико наш рад вреди“, изјавила је Ивана Јокић, студенткиња глуме. Суштинa хрватског филма "Живи и мртви", Кристијана Милића, прича је о апсурдности и неминовности рата, истакли су у другом делу конференције за новинаре, редитељ филма и глумци Славен Кнезовић и Миро Барњак. О овој, код нас веома присутној тематици као и мотивима да се направи још један ратни филм, Славен Кнезовић је рекао: „Рат који се догодио на нашим просторима је на неки начин захватио наше уметнике, и то је просто једна неминовност коју не можемо да заборавимо. Ствар је у томе да се сада, након 50 година, снимају мозда бољи филмови, из једне потпуно нове, промењене визуре, као што су и емоције и стваралаца и гледалаца знатно другачије него што су биле непосредно након другог светског рата. Не постоји тема коју не вреди обрадити ако из ње проистекне добар филм, као што ни једна генијална тема не значи ништа ако се од ње направи нешто лоше.“ „Филм „Живи и мртви“ је настао као екранизација истоименог награђеног романа Јосипа Млакића, који је за потребе филма прерадио у сценарио, што и није чест случај. Интересан је такође и избор глумаца, међу којима има доста и оних који се не баве професионално глумом. „ Када сам прочитао сценарио, покушао сам да замислим ликове и на тај начин сам међу глумцима налазио оне који су се уклапали. За улоге усташа нисам могао да пронађем глумце, па сам их доделио аматерима, и мислим да је ту направљен погодак. Тако је на неки начин већ на снимању направљен антагонизам и полусукоб између њих и „домобрана“ , што се пренело на филм“, рекао је редитељ Кристијан Милић. |
ДАНАС НА ПРЕС КОНФЕРЕНЦИЈИ
АСЕМА ТОКТОБЕКОВА и ТНЧИК АБИЛКАСИМОВ, глумци у филму " Потпуни мир" |
ДАНАС НА НОВИНАРСКИМ ПРОЈЕКЦИЈАМА
- 10.00 ПОТПУНИ МИР (95') |
TYNCHTIK ABYLKASIMOV, actor in the film “Total Peace”
Pointing out to his excellent cooperation with director Ernest Abdydjaparov, actor Tynchtyk Abylkasymov proudly says to have earned his role in the film on a casting and adds: Ernest saw my photographs and some the films I acted in and called me for the casting. The tradition dealt with in the film is, in my view, both good and bad. While making the film, we agreed not to make either a tragedy or a comedy out of it. The film is about spirituality and about how in such situations one can find the right path. |
Miro Barnjak, Artistic Director of the Festival in Mostar
The crew of the film “Alive and Dead” also comprises actor and producer of the film Miro Barnjak, who is as of recently also the Artistic Director of the Festival in Mostar, the first edition of which was held late last year. Barnjak founded the festival together with his colleague, actor Slaven Knezovic, aiming at making it grow into a festival of actors’ achievements, says Miro Barnjak and adds: “Slaven and me used the old Socialist method and first appointed ourselves to be directors. It was only later that we talked about how we would run this thing. You know how they say: ‘one throws the first kittens in the water’. We threw our first kittens down the river, but the people who were part of this first baby of our said everything went fine. You know, Mostar is a city with more than one hundred people, but with no cinema. Slaven and me met ten years ago and have been working together ever since. We have made four films, but couldn’t show them in Mostar, because we didn’t have where. In the very city where we live. By establishing this festival, we wanted to initiate the setting up of a mini cinema hall, something that would stem from our good will and initiative. The whole idea was finally well accepted in the city – we were supported by the Mayor. We wanted to show the guests of the first festival Mostar at its best. As for the audience, I hope that they will have the opportunity, as early as this year, to see that we care for film in general and that they will attend the festival in great numbers. |
SUMMARY
ASEMA TOKTOBEKOVA, actress in the film “Total Peace” In the framework of the “Europe out of Europe” program, Dom Sindikata will see the screening of “Total Peace” by Ernest Abdyjarpaov from Kyrgyzstan, which according to the jury in Kotbus, “provides a new vision of the universal serious theme combined with a flavour of twists and turns”. Probably for that reason, the film received in Kotbus the award for the support to distribution. “Total Peace” had previously received the Main Award of the festival in Marrakech. The second feature film of Kyrgyzstan’s Ernest Abdidzarhov brings to Belgrade two of the actors, Asema Tostobekova and Tntchik Abilkasimov, who were delighted to hear that their film would be shown on the 36th FEST. Asema Tostobekova comments on the old Kyrgyzstani custom of “hijacking the bride”: “I think it is not possible for love to appear between spouses if any of them entered the marriage by force. People have to get to know each and understand each other. Marriage comes to their mind much later. The way it happened in the film is definitely not the way for two people to start living together. I was appalled to learn that such a tradition continues to exist. I wouldn’t wish any woman to find herself in such a situation. But at this moment I want to tell you something else. I am delighted to have come to Belgrade! I was never in a situation to travel with a film and I was really happy when the director told me “Total Peace” was invited to the 36th FEST. I was supposed to come alone, but I asked for my good friend and partner in the film, Tynchtyk Abylkasymov, to also come to Belgrade. |
У оквиру програма Европа ван Европе, вечерас ће у Великој дворани Дома синдиката бити приказан филм " Потпуни мир", kиргистанског редитеља Ернеста Абдиџапарова, који по мишљењу жирија у Котбусу " даје ново виђење универзалне озбиљне теме која је зачињена ефектним преокретима и заокретима". Вероватно и из тог разлога овај филм је у Котбусу добио награду за подршку дистрибуцији. Претходно, филм је освојио Велику награду Фестивала у Маракешу. Други играни филм киргистанског редитеља Ернеста Абдиџапарова доводи у Београд двоје глумаца, Асему Тостобекову и Тнчтика Абилкасимова коју је обрадовала вест да ће филм " Потпуни мир" бити приказан на 36. ФЕСТ-у.
Истичући да је са редитељем Ернестом Абдиџапаровим сарађивао одилично глумац Тнчтик Абилкасимов са поносом истиче да је улогу у филму добио на кастингу и додаје:
- Ернест је видео моје фотографије, гледао неке од филмова у којима сам глумио и позвао ме је на кастинг. Обичај о коме говори филм је, по мом мишљењиу, и добар и лош. Ми нисмо желели,снимајући филм, да од свега тога о чему говори филм правимо ни трагедију ни комедију. Филм говори о духовности и о томе како и у таквим ситуацијама човек може да пронађе прави пут.
ФЕСТИВАЛ У ГРАДУ БЕЗ БИОСКОПА
У екипи филма "Живи и мртви" је и глумац и продуцент филма Миро Барњак, који је од недавно и уметнички директор Фестивала у Мостару,чије је прво издање одржано крајем прошле године. Фестивал је основао са својим колегом, глумцем Славеном Кнезовићем са идејом да прерасте у Фестивал глумачких остварења, каже Миро Барњак и додаје:
- Славен и ја смо се послужили оном старом социјалистичком методом и прво се именовали директорима. Тек смо касније разговарали о томе шта ћемо и како ћемо. Знате како се каже: " Први мачићи се у воду бацају". Ми смо своје прве мачиће бацили низ реку, али су људи који су били део део тог нашег првенца рекли да је све протекло у најбољем реду. Знате, Мостар је град са више од сто хиљада становника у коме нема биоскопа. Славен и ја смо се упознали пре десет година и од тада радимо заједно. Снимили смо 4 филма, али их нисмо могли приказати у Мостару,у граду у коме живимо. Нисмо имали где. Покретањем фестивала смо желели да иницирамо изградњу неке мини биоскопске сале, нечега што ће израсти из те наше жеље и иницијативе. Догодило се да је читава идеја пала на плодно тле и у самом граду, подржао нас је и градоначелник. Гостима првог Фестивала смо желели да прикажемо Мостар у најбољем светлу, а што се публике тиче, надам се да ће већ ове године показати да јој је стало до филма тако што ће доћи на Фестивал у великом броју на пројекције.
Имамо задовољство да вас обавестимо да ће се трећи по реду Б2Б одржати од 29. фебруара до 2. марта 2008. године.
Б2Б се фокусира на продуценте, ауторе и филмове који су географски у Европи, али још увек не толико снажно укључени у европске иницијативе, као и на земље које не припадају Европи али се у њима осећа изузетан европски утицај и наслеђе као што су - Албанија, Јерменија, Азербејџан, Белорусија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Грузија, Израел, Казахстан, Киргистан, Македонија, Молдавија, Црна Гора, Србија, Русија, Таџикистан, Турска, Туркменистан. Украјина и Узбекистан.
Током једног викенда, Б2Б постаје место сусрета редитеља, продуцената, финансијера, излагача, дистрибутера, представника министарства културе и филмских центара из поменутих земаља, заједно са представницима филмских фондова и продуцентским компанијама из Западне Европе. Б2Б ће дати професионалцима - независним продуцентима, дистрибутерима, представницима фестивала - могућност за дубоко сагледавање кинематографије и продукцијских могућности у овим земљама.
|
