Срђан Вулетић и Саша Петровић, филм ''Тешко је бити фин''

У оквиру програмске целине ''Европа ван Европе'' на овогодишњем ФЕСТ-у биће приказан филм редитеља Срђана Вулетића ''Тешко је бити фин''. Насловну улогу у овом филму тумачи глумац Саша Петровић. Овом лику каже да је то човек средњих година, који је пре рата имао посао, а због познатих околности у бившој Југославији, приватизације, крађа и слично, остаје без истог. Пошто има породицу принуђен је да нешто ради и одлучује да постане таксиста. То му делује као нешто најлакше што може да уради. Стицајем околности упада у криминалне кругове иако би тога требало да се клони управо због породице, своје жене и једногодишњег детета. Кад једном уђе у то, тешко је изаћи већ се тоне све дубље. Због тога све трпи, долази до пуцања и управо због тога он одлучује да промени свој живот из корена. Његов лик је тврдоглав и упоран и због тога он успева у намери да то оствари. Са редитељем је годину и по дана радио на сценарију и Срђанова намера да направи нешто у општој летаргији што показује да појединац или мања група људи могу да почну с мењањем ствари у микросредини, а онда то може да се шири и на глобалном плану.

На питање да ли је у данашње време тешко бити фин, редитељ филма Срђан Вулетић каже да оно што је тешко објаснити и оправдати јесу добре намере. Само постојање добрих намера није довољно. Оно што је битно јесте да појединац истраје на неком путу, да успе у намери да промени живот у себи и око себе и да на том путу буде спреман да се жртвује. Редитељ каже да лично нема ништа против добрих намера, али само њихово постојање без акције није довољно.

Филм ''Тешко је бити фин'' своју премијеру је имао на фестивалу у Сарајеву. Публика га је одлично примила, каже редитељ Срђан Вулетић и додаје:

-Ми смо имали ту срећу да отворимо фестивал - то је постало изузетно престижно у данашње време, поготово за људе из региона. Знали смо шта доносимо и били смо свесни да имамо добар производ у рукама. Премијерна пројекција била је само потврда онога што смо већ знали. Ипак разликују се мишљења људи који чине екипу филма. Они могу бити одушевљени, али често се деси да јавност мисли сасвим другачије. Све у свему, публика је веома добро прихватила филм.

Сергеј Лаврентијев, филмски критичар

Гост овогодишњег ФЕСТ- а, господин Срегеј Лаврентијев је филмски критичар из Москве, некадашњи уметнички директор Филмског фестивала у Сочију и Фестивала "Ликови љубави" у Москви. Од недавно је уметнички директор Фестивала " Огледало" чије је прво издање одржано од 6. до 13. јула прошле године. Овај филмски фестивал, који је одржан у Иванову недалеко од Москве, посвећен је стваралаштву Андреја Трковског. Господин Лаврентијев борави у Београду поводом програмске целине " Искрено из Русије" у оквиру које ће бити приказано седам филмова. Истичући да су филмови који би требало да прикажу стање у руској кинематографији прави њени претставници, господин Лаврентијев додаје:

- Тренутно се у Русији снимају филмови које смо " већ гледали " седамдесетих година прошлог века.Тада је филмска индустрија у СССР-у била огромна. Око 120 филмова је снимано годишње, а од тог броја је око 110 филмова било такво да их је требало заборавити одмах пошто сте их видели. Тренутна ситуација је слична. На програму целине" Искрено из Русије " су се нашли сви добри филмови снимљени током прошле и ове године. Публика у Београду ће бити у прилици да види заиста најбоље руске филмове.
Филмска индустрија у Русији цвета, после краха који ју је задесио средином 90-их. То је апсурдно, али је тако. Сада као да је поново рођена. Имамо много мултиплекс биоскопа у Москви, а мени се чини да свакодневно ничу као печурке после кише. А има и много руских филмова. Када то кажем, прво што ми пада на памет је да је то заморно јер продуценти просто штанцују филмове. Већина тих филмова су само копије холивудских хитова, само што актери у њима говоре Руски. Због тога је програм који ћете видети у Београду одличан. Мој фаворит је филм "Једноставне ствари " Алексеја Попогепског. Не знам због чега; можда због тога што полако старим, можда због тога што сам у свом животу видео превише филмова... За 40 година филмског фанатизма видео сам толико тога! И када сам после толико година искуства видео "обичан" филм са једноставном причом, за мене је то био празник. За мене је то био ФЕСТ.

ЕВРОПА ВАН ЕВРОПЕ

У такмичарском програму Европа ван Европе, до краја ФЕСТ-а биће приказана још три филма, а на данашњој конференцији за новинаре ће се претставити трочлани жири који ће одлучивати о томе ком филму ће припасти Награда коју доделјује Политика АД. Награда се састоји од скулптуре чији је аутор Никола Пешић, савремени београдски уметник млађе генерације. Пешић иза себе има дугогодишњу излагачку каријеру у земљи и иностранству. Награда коју додељује Политика, ауторска је реплика веће Пешићеве скулптуре, под називом “Еритроцит”, коју је уметник изложио на Окотобарском салону 2005. године. Статуа је израђена од пуног полираног месинга, са постољем од брушеног нерђајућег челика.Дело представља црвено крвно зрнце, или еритроцит, које организму преноси свеж кисеоник, обнавља му снагу и одржава га у животу. Златна боја Пешићевог “Еритроцита” наговештава да није реч о простом моделу једне врсте крвне ћелије, већ о метафори духовног обнављања и катарзе.
На тај начин, статуа представља и ону стваралачку личност, чија дела поправљају “крвну слику” културног и уметничког “организма”.





Ким Донг Хо, члан жирија Европа ван Европе

Члан жирија који ће доделити награду најбољем филму програма Европа ван Европе је и господин Ким Донг Хо, директор једног од највећих фестивала у Азији, Фестивала у Пусану. После напорног и дугог пута господин Ким Донг Хо је о својој улози чалана жирија рекао:
- Очекујем да видим нове филмове који су настали у Србији и замљама у њеном окружењу. На жалост, о ФЕСТ-у знам онолико колико сам могао да закључим увидом у програм, али се надам да ћу боравком овде ту грешку исправити. Први пут сам у Београду и радујем се што сам позван да будем члан жирија, тим пре што ћу из програма Европа ван Европе сазнати све оно што нисам знао о Балкану и Србији.





Хрвоје Хрибар, члан жирија Европа ван Европе

Редитеља Хрвоја Хрибара публика ФЕСТ-а познаје од раније. Пре две године је на нашем Фестивалу приказан филм " Што је мушкарац без бркова", који је у хрватским и у нашим биоскопима имао запажен број гледалаца. Ове године Хрвоје Хрибар је члан трочланог зирија који одлучије који ће филм из програма Европа ван Европе добити Награду коју додељзје кућа Политика.О својој улози члана жирија, Хрвоје Хрибар каже:
-Увек се радујем доласку у Београд и доласку на ФЕСТ без обзира на то да ли је разлог мог боравка учешће филма на Фестивалу, или да сам у улози у којој сам ове године. Мало ми је необично што се налазим у ситуацији да судим о филмовима. Нисам на то навикао, јер као редитељ обично слушам критике, тј. судове других људи о мом филму. Први пут сам и у ситуацији да на једном фестивалу видим осам филмова, јер сам члан жирија. Знате како је то, када са филмом дођте на фестивал, немате времена да гледате филмове других колега. Промовишете свој филм. Ове године сам у обавези да управо то чиним. И да одлучујем о томе који ће бити награђен.

Дубравкa Лакић, члан жирија у програму Европа ван Европе

Члан жирија у програму Европа ван Европе Дубравка Лакић о избору филмова каже следеће:

- Сматрам овогодишњи избор веома стручним и квалитетним. Одабир Мирољуба Вучковића био је можда чак и приљежнији него прошле године. Избор од осам филмова представља добро ''решето'' од свега што је могло да дође у обзир. Кад се све пропусти долази се до избора од осам филмова и чини да жирију буде теже. Филмови су подједнаког квалитета, чврсто позиционирани филмови и неће нам нимало бити лако да од осам филмова изаберемо онај најбољи. Приликом доношења одлуке нећемо се руководити само редитељским рукописом, глумачким доприносима и доприносима осталих ученика у филму, већ начином на који функционише филм у оквирима које је поставио сам аутор. Важно је и који су то елементи највише допринели у његовом путу ка жељеном остварењу. На основу одређених естетских може да се вреднује једно уметничко дело.


Жири ће своју одлуку о добитнику награде саопштити на конференцији за новинаре која ће бити одржана у недељу, 02.03. у 13 часова.

Б2Б

ЧЕКАЈ МЕ И ЈА НЕЋУ ДОЋИ

режија и сценарио: Мирослав Момчиловић

Ово је прича о опсесивним љубавима. Алек је очајан зато што га је Теодора оставила након трогодишње везе. Он пати, очајава и тугује и готово непрестано помиње самоубиство. Он једноставно не жели да прихвати да је веза окончана. Одржава самосажаљевајуће сеансе са својим пријатељем Банетом које трају сваког дана. Упркос Банетовим саветима, Алек не престаје да зове Теодору која се у међувремену заљубил у Немању. Иако је Теодора одлучна и непопустљива кад је у питању Алек, она постаје попустљива и беспомоћна кад је у Немањиној компанији. Проблем је у томе Немања није заљубљен у њу већ у Марину, девојку која је неколико година млађа од њега. Нажалост, Марина није заљубљена у њега, већ је веома привлачи Алекова ''словенска патња''. Она је не зна да је разлог његове патње катастрофа са Теодором - она једноставно мисли да је Алек такав.Свако од њих дао би све на свету да буде са оним који га не жели у том тренутку. Свако је тврд као стена према оном ко га не жели, и једноставно мек попут памука према ономе кога жели да заведе.Сви су заробљени у зачараном кругу у коме свако жуди за сваким, свако повређује свакога - и у центру тога је Бане, као сведок емотивних успона и падова. Он је власних кафића у који одлази свако од њих и свако од њих му се поверава и жали - а он се једноставно никоме не жали. Познати синдром ''најбољег пријатеља' га уништава.
И тако, док свако од њих проживљава емотивне проблеме и ломове, Бане лагано тоне у све дубљу и дубљу депресију...

Џуџбин парфем

Режија: Мирлан Абдикаликов

Сценарио: Актан Арим Кубат, Ернест Адбиџапаров, Марат Сарулу

Продукција: Oy Art Film Production Company, Киргистан

Међу планина руралног Киргистана смештено је мало село по имену Барбулак, недалеко од обале језера Исук - Кале. У касно пролеће, дрво по имену ''Џијде'' почиње да цвета у селу и испуњава атмосферу јаким и деликатним мирисом.
Наш главни јунак, усамљени стари удовац Абди, провео је цео свој живот у селу. Давно је остао без своје жене и навикао је да живи сам. Сваког јутра он ставља мараму своје жене, музе краву и прича јој. Он може да отвара своје срце и исприча јој своје тајне, осећања и мисли. Живот старог Абдија тече лагано и уобичајено и чини се да природно иде ка крају...
Како год, једног дана се све мења. Старија дама по имену Џијде долази из града у његов комшилук. Неописива топлота и светлост извире из ње и нешто у тој старој жени чини да Абди осећа задовољство и нажну радост кад је угледа. Сјај се изненада појави у његовим очима. Први пут Абди заиста осећа самоћу и изненада схвата да је живот диван и да године нису важне. После смрти своје жене Абди никад није искусио таква осећања. Абди размишља да запроси Џијде и такве мисли га плаше.Његова стидљивост води га до смешних ситуација. Абдијеви пријатељи желе само да га избаве усамљности и проналазе му добру домаћицу. Но, они не знају да је Абдијево срце већ изабрало.У исто време одиграва се још једна потрага за младом: испоставља се да је последња жеља Абдијеве жене била та да се њени пријатељи побрину да пронађу Абдију жену која би се бринула о њему.
Једино Џијдина унука Аиђжан схвата да је њена бака дошла у село због Абдија, и уговара им сусрет, после ког они имају прилике да буду срећни све до краја својих живота.

Тридесет и три

Режија: Алексеј Мамедов

Док лови, Алекс случајно убија свог шефа, иначе вођу криминалне групе, и сада се крије од снајперисте. Његова једина нада је Александер, пријатељ из детињства.Алекс и Александер су некада били заједно у криминалној банди. Али њихова повезаност није само у познатој криминалној прошлости, већ датира још из школских дана. Пре неколико година, Александер је раскрстио са криминалом и оженио се док је Алекс остао у банди.Тумарајући улицама града током ноћи, Алекс и Александер се непланирано налазе у њиховом бившем школском дворишту. Преплављују их старе, школске успомене. Њихова носталгична сећања прекида школски стражар, Серџ, бивши друг из оделења. Позива их да погледају по школи. Бивши школски пријатељи шетају кроз мрачне ходнике празне школе. Сећају се осталих другара из оделења и дискутују о њиховим судбинама. Серџ подсећа Алекса на његову прву љубав, Свету, која и даље стањује близу школе. Алекс одлучује да је посети.Алекс и Александер стижу код Свете. Света није одушевљена ноћним посетиоцима. Током кратког разговора у кухињи, Алекс схвата да Светлана има 9-огодишњег сина по имену Алекс. Светлана из разговора открива да је Алекс поново у проблемима и замоли своје непозване госте да оду.

Алекс и Александер одлазе. Александер претпоставља да је Света имала високо мишљење о Алексу, и криви га за неодговорно схватање живота. Они почињу да се свађају. Сусрећу гомилу фудбалских навијача. Алекс их провоцира и навијачи сурово претуку њих двојицу. Пријатељи одлазе на различите стране.

Алекс се враћа код Свете. Инсистира да види њеног сина. Света одбија. Алекс нуди Свети да побегне са њим Ии да започну нов живот. Света то не жели. Одлазећи из стана, Алекс угледа 9-огодишњег дечака на кућном прагу кога је пробудила бука. Он одлази, збуњен.Алекс долази у Александеров дом и сусреће се са снајперистом лице у лице. Алекс отрчава до врата Александеровог стана. Лупа на врата молећи пријатеља за помоћ. Александер тихо прислушкује кроз затворена врата. Алекс бежи на кров а снајпериста иде за њим. У обрачуну, снајпериста пуца у Алекса. Рањен, Алекс бежи са крова зграде и поново крене до Александерог стана. Поново лупа на врата И моли за помоћ. Врата остају затворена. Снајпериста поново два пута пуца на Алекса. Алекс пада пред вратима свог пријатеља, мртав. Снајпериста одлази.
Александер, једва суздржавајући сузе, седа, наслоњен на затворена улазна врата, са длановима преко лица док се млаз мрке крви полако пробија испод прага.

Шеста конференција за новинаре

Након премијере у Кану и пројекција на филмским фестивалима у Новом Саду и на Мокрој Гори, филм "Завет" Емира Кустурице стиже и пред београдску публику, на 36. ФЕСТ-у. Тим поводом, гости јучерашње конференције за новинаре били су носиоци насловних улога Александар Берчек, Љиљана Благојевић и Косанка Ђекић, као и дебитанти овог филма Марија Петронијевић и Урош Миловановић.Говорећи о својој сарадњи са Емиром Кустурицом, Љиљана Благојевић је рекла да се ради о редитељу кога успех није одвратио од правих квалитета. "Као што је тешко носити пораз, тако је у животу тешко носити и успех. Променио се само у оној мери у којој је сазрео као редитељ. За 35 година колико ради, у кинематографији се променила само продукција која је данас много богатија. Успех који је у таквим околностима стекао није успео да га демантује као човека, што је јако важно за сваку будућу сарадњу", рекла је она.На питање новинара због чега овај филм није приказан раније, Берчек је прокоментарисао: "Овде нема добрих биоскопа где би овај филм могао да се приказује а да при том публика не остане ускраћена за квалитет, с обзиром да је филм снимљен по свим светским техничким стандардима".
Након тога, новинарима и критичарима представила се и Џоана Васкез Аронг, редитељка документарног филма „Нео лаунџ“, који је прошао веома запажено на светским фестивалима. Према речима редитељке, оно што је специфично за овај филм јесте целокупно ванредно стање у Пекингу током његовог снимања, што је довело до необичне блискости међу тим људима који се окупљају у бару „Нео Лаунџ“ и проводе као никад у животу.„Увек су ме интересовали људи из различитих земаља који напуштају одређени конвенционални начин живота и неку традицију, и такве људе, спремне на ризик и одлучне да раскину са начином живота у прошлости, пронашла сам у Пекингу, и то све њих на једном месту“,  рекла је она.Поведена успехом овог филма, редитељка је додала да и своје следеће остварење, које је тренутно у фази монтаже, базира на сличној тематици. Како је изјавила, у питању је краткометражни филм „Стара будала која помера планине“, насловљен по древној кинеској бајци, чија је садржина обрађена у филму. У исто време то је и име бара, који води један независни кинески музичар, и филм ће говорити о његовој борби да, упркос великој конкуренцији, одржи и продужи век свом бару коме такође прети рушење.

Коначно, присутнима је представљен четврти број магазина “Нови филмограф” који се издаје у сарадњи са Службеним гласником и Удружењем филмских уметника Србије. Том приликом је Божидар Зечевић, уредник часописа, изразио велико задовољство што има прилику да у оквиру ФЕСТ-а представи ново издање и поручио да је пред нама часопис за бољу кинематографију, који има за циљ да побољша услове у којима живи српски филм и да скрене пажњу на његове праве вредности на онај исти начин, како је то чинио часопис “Филмограф” пре тридесет и више година. Он додаје да овај број има, такође, за циљ да публици кроз своје текстове подигне критички начин мишљења и врати дигнитет који је раније имала. Тема овог издања је Ингмар Бергман, а читаоци су у прилици да се сусретну и са критикама различитих аутора који су писали о дванаест домаћих филмова приказаних у последњих годину дана и о најпознатијим домаћим и светским филмским фестивалима.

ДАНАС НА КОНФЕРЕНЦИЈИ ЗА НОВИНАРЕ:

СРЂАН ВУЛЕТИЋ и САША ПЕТРОВИЋ, режисер и глумац у филму

"ТЕШКО ЈЕ БИТИ ФИН"

КИМ ДОНГ ХО, ХРВОЈЕ ХРИБАР и ДУБРАВКА ЛАКИЋ, чланови жиријa Европа ван Европе

СЕРГЕЈ ЛАВРЕНТИЈЕВ, који ће говорити о стању у руској кинематографији

МИРОСЛАВ МОГОРОВИЋ, продуцент пројекта Б2Б.







ДАНАС НА НОВИНАРСКИМ ПРОЈЕКЦИЈАМА:

10.00 ТEШКО ЈЕ БИТИ ФИН (102')

14.00 ТИ ШТО ЖИВИШ (95')

16.00 ДАХ (84')

18.00 ОВО ЈЕ СЛОБОДАН СВЕТ (96')

20.00 СВЕДОЦИ (112')

22.00 ПАРК ПАРАНОЈА (85')

SUMMARY

Kim Dong Ho, Member of the Jury Europe out of Europe

One of the members of the Jury that will assign the award to the best film of the Europe out of Europe program is Mr. Kim Dong Ho, the Director of one of the largest festivals in Asia – the Pusan Festival. After a long and tiring trip, Mr. Kim Dong Ho said about his role in the Jury:
„I expect to see new films created in Serbia and countries in the region. Unfortunately, what I know of FEST is only what I could have seen from looking into the program, but I hope I will correct that mistake during my stay here. This is my first time in Belgrade and I am happy for having been invited to be a member of the Jury.

Hrvoje Hribar, Member of the Jury Europe out of Europe

The amateurs of FEST are familiar with director Hrvoje Hribar from before. Two years ago, his film „What’s a Man without a Moustache“ was shown on FEST, with notable box-office success both in Croatia and in Serbia. This year, Hrvoje Hribar is a member of the three-strong jury deciding which film from the Europe out of Europe Program will receive the Politika Award.
„I am always looking forward to come to Belgrade and FEST, be it for participating in it with a film of mine, or being in the role I have this year. It’s a little bit unusual to be in a situation to judge about films. I am unaccustomed to it, because as a director, I am used to listening to critics of other people. This is also the first time I have the opportunity to see eight films on a festival, due to the fact that I am a member of the jury.

Dubravka Lakic, Member of the Jury of Europe out of Europe

Member of the Jury of the Europe out of Europe Program Dubravka Lekic says the following about the selection of films:
„I think that this year’s selection has been done in an expertly manner. The choice of Miroljub Vuckovic has been maybe been even more diligent than last year – a total of eight films from all the ones that might have been considered. However, this will make the task of the Jury more difficult. The films are of equal quality, firmly positioned and choosing the best will not be an easy task. When making the decision, we will not consider the performance of the director, actors and other participants of the film, but also we way in which the film functions in the framework set by the author himself. The elements that have contributed most to the path towards his desired achievement will also be important. One can value a work of art based on certain aesthetic elements.

Sergei Lavrentijev, film critic

The guest of this year’s FEST, Mr. Sergey Lavrentiev, is a film critic from Moscow and former Art Director of the film festival in Sotchi and the festival „Figures of Love“ in Moscow. As of recently he has been the Art Director of the festival „The Mirror“, the first edition of which was held on July 6-13 last year. This film festival, held in Ivanovo near Moscow, is dedicated to the work of Andrei Tarkovski. Mr. Lavrentiev is staying in Belgrade on the occasion of the „Sincerely from Russia“ segment of FEST, which comprises seven films. Stressing that the films that are supposed to show the situation in Russian cinema are its genuine representatives, Mr. Lavrentiev adds:

„In Russia, the films that are currently made are the ones we have ’already seen’ in the seventies. Back then, the Soviet film industry was huge. About 120 films were made each year, of which about 110 one could immediately forget, because of their poor quality. The current state of affairs is similar. The program „Sincerely from Russia“ includes good films made last year and this year. The audience in Belgrade will have the opportunity to really see the best Russian films. The film industry in Russia is booming, after the collapse in the mid-nineties. It is absurd, but it is so. It is now as reborn. We have a lot of multiplex cinemas in Moscow and it seems to me that they are growing like mushrooms after the rain. There a many Russian films too. When I say that, I think that it is very tiresome, for the producers simply make too many films. Most of these are merely copies of Hollywood blockbusters with Russian speaking actors. Therefore, the program you will see in Belgrade is great. My favorite film is „Simple Things“ of Alexei Popogepski. I don’t know why. Maybe because I am getting old, maybe because I have seen too many films in my life... In 40 years of being a film fanatic, I have seen a great deal of it! Consequently, when after so many years of experience, I saw an ordinary film with a simple story, it was a treat for me. For me, that was FEST.