Господин Вадим Јусов, директор фотографије

Тарковски ми није опростио

Господин Вадим Јусов, који је радио као директор фотографије у филмовима који су постали синоним за опус Андреја Тарковског, дошао је у Београд поводом приказивања филма " Андреј Рубљов" који ће затворити програмску целину Европа ван Европе. Са Тарковским је радио на филмовима "Ваљак и виолина", "Иваново детињство", "Андреј Рубљов", "Соларис". Сматра да је рад са овим великим редитељем јединствено искуство и веома му је тешко да каже који од набројаних филмова највише воли. Зна да је захваљујући том раду постао прави директор фотографије. Занимљиво је да је одбио да ради "Огледало". Ево како он то објашњава:
- Из више разлога сам одбио да "сликам" тај филм. Пре свега из разлога што сам дуго и много радио са Тарковским. У таквој ситуацији може да се деси да осећате притисак од стране редитеља јер се налазите на његовој територији, а то није добро за филм. Тако дуг заједнички ред утиче на међусобни однос двојице људи. Притисак и посесивност воде ка досадној једноличности.
Други разлог из кога сам одлучио да одбијем да радим "Огледало" је то што сам имао проблема да разумем концепт сценарија. Ја сам знао да су сценарио и филм две потпуно различите ствари , али сам још на нивоу сценарија препозанао нешто што нисам могао да разумем и што нисам могао да прихватим. Пре свега, у сценарију је било биографских елемената из живота Тарковског и мени се чинило да би редитељ могао да се "окрене" против филма и против мене. Чинило ми се да се Тарковски на припремама снимања спрема да одбаци све моје идеје и мој начин перцепције, тј. да жели да режира само своју визију. Сматрао сам да је то убитачно за мене. И трећи разлог је то што се, када је снимање почело, живот Андреја Таковског се променио јер је његова супруга Лариса на њега имала све јачи утицај. Он се окренуо новом породичном животу, елиминишући све утицаје својих старих познаника. И због тога сам мислио да не треба да радим као директор фотографије на филму "Огледало". Мислим да ми Андреј Трковски до краја живота ту одлуку није опростио.

УВОЂЕЊЕ МЛАДОСТИ

Уредници пројекта "Увођење младости" којим би млади писци требало да представе млади српски филм су госпођа Вида Тарановски Џонсон, професорка на Универзитету Тафтс у Америци и господин Мирољуб Вучковић, уметнички директор ФЕСТ-а и в.д. директора Филмског центра Србије. Идеја је да наша кинематографија буде представљена у интернет часопису www.kinokultura.com. Часопис је посвећен филму и повремено издаје специјале о светским кинематографијама. До сада је www.kinokultura.com представила кинематографије Централне Азије, Пољске, Словачке, Чешке, Бугарске, Румуније и Мађарске. Следећи ће бити представлјен српски филм, каже професорка Вида Тарановски Џонсон и додаје:
- У овом часопису ће се ускоро наћи специјалнио издање које ће носити наслов "Српски филм". Тим поводом ће Филмски центар Србије штампати и пулбликацију исте садржине на српском и енглеском језику. Млади писци, критичари и теоретичари филма неће писати само о српском филму, већ и о његовом положају у односу на трендове у светској кинематографији, о ауторским филмовима са ових простора и утицајима које су трпели. Публикација ће носити назив " Увођење младости- сами себе насликали".

NEW! SERBIA SPECIAL

У оквиру програма Serbia Special који представља једну од секција овогодишњег програма Б2Б, биће представљено осамнаест пројеката чији аутори живе и раде у Србији. Продуцент пројекта Мирослав Могоровић, овако објашњава новину:

- Мислим да су после три године људи схватили шта је идеја и смисао пословних састанака које ми организујемо, али нас је потреба струке натерала да размишљамо о адекватнијем представљању српске кинематографије. Прве године смо имали ситуацију да су људи сами себи заказивали састанке и о својим пројектима говорили "из главе". Сада имамо Serbia Special. То је својеврсна публикација у којој смо штампали све пројекте који нису ушли на pitching. Са садржајем њихових пројеката упознајемо продуценте, стављамо их на списак и заказујемо им састанке један на један. Лепо је видети да је број у односу на прошлу годину много већи. Ово је добра прилика да аутори " на свом терену" виде какво интересовање изазива њихов пројекат. Не морају да плаћају пут, смештај или визу да би проверили колико је њихов пројекат добар. Није то предселекција. Све је веома демократски постављено. У Београд долазе и представници копродукционих маркета који овај "терен" користе као извиђање за своје маркете. Нама је циљ да пројекти који су се нашли у Serbia Special буду током године пред међународном публиком. Радује ме што су многи аутори схватили да је ово добар начин да провере своје идеје. Копродукциони маркети су саставни вид затварања финансијске конструкције пројекта. Тешко је затворити финансијску конструкцију ако си непознат професионалцима. То је својеврстан вид маркетирања за пројекат који тек треба да се појави, тако да када дође до фондова и оних који одлучују да ли ће дати средства или не, аутори и пројекти нису потпуно непознати.

SERBIA SPECIAL PROJECTS (1)

Филм „Ударен у главу“ чију режију и сценарио потписује Филип Ацовић може да се опише као хорор комедија пуна забавних дијалога и нелагодних ситуација измешаних крвљу и насиљем које треба да нагласе надреализам окружења у коме се налазе главни ликови. Потпуно невероватна лоша срећа прати ликове. Тема пријатељства између њих налази се у позадини ових ужасних догађаја, али је заправо то најважнији аспет овог филма.

Текст за филм ’’Последњи закржљали човек’’ написала је Мина Ђукић, док режију потписује Урош Томић. Ово је спора и апсурдна комедија, далеко урнебесног и агресивног. Филм треба да да прикаже атмосферу и елеганцију Мелвилових филмова, апсурдни хумор типичан за Џармушове филмове, тензију и понављање. У филму нема много дијалога – акценат је на атмосфери и окружењу у којем се налазе јунаци.
Никола Лежајић редитељ је и сценариста филма „Тилва Рош“ која представља хибридну форму фикције у којој се свакодневица групе младих скејтера комбинује са радничким протестима одиграним у Бору 2004. година.

Сценарио и режију филма „Уметник“ потписује Предраг Срећковић. Како филм напредује, главни лик Ива доживљава огромну трансформацију: од неуспешног уметника и сањара кога су околности сатерале у ћошак, претвара се у сналажљивог човека способног да употреби своја уметничка дела како би остварио своје циљеве. Пошто раскине са Аном, његов циљ више није да стикне уметничку славу, каријеру и новац, већ да представља мушко достојанство.

О филму „Плави воз“, редитељ и аутор сценарија Јанко Баљак каже да је ово атипичан тинејџерски филм с политичком позадином. Радња филма одиграва се током седам дана јавне жалости која је претходила Титовој смрти. У то време, није било недолично да ико осећа срећу, а посебно је било увредљиво бити у љубави налик јунацима у овом филму.

Филм „Штићеник“ Љубише Самараџича говори о Ивану који је одрастао у унутрашњости Србије. Његов отац, пензионисан службеник некадашње Југословенске народне армије - одан партији свргутог Милошевићевог режима - наговара Ивановог старијег брата да се јави на војни позив током НАТО бомбардовања, и то је био пут који га је одвео у смрт. „Штићеник“ је римејк истоименог филма из 1966. године који је био представљен у званичном програму филмског фестивала у Венецији где је постигао велики успех јер је први пут приказао социјалне проблеме у тадашњој Титовој комунистичкој Југославији.

Редитељка Зорица Богићевић у филму „Ентер“ говори о немогућности младих људи да преживе у земљи која нема могућности да задржи популацију младих и образованих. Очај, апатија и непрекидне промене терају младе људе да пођу јединим могућим путем – да напусте земљу у потрази за бољом и безбеднијом будућношћу.

Сценарио за филм „Срце пса“ редитеља Слободана Пешића био је инспирисан Булгаковом истоименом новелом. Ово је забавна, мрачна комедија смештена у доба у коме влада генетски инжењеринг и у коме експериментална трансплантација срца претвора луталицу у невероватно популарног председничког кандидата.

Седма конференција за новинаре

Најновије остварење босанског редитеља Срђана Вулетића “Тешко је бити фин”, такмичи се за овогодишњу награду ФЕСТ-а у оквиру програмске целине “Европа ван Европе”. Тим поводом, присутнима су се на јучерашњој конференцији за новинаре, поред редитеља, обратили и Саша Петровић, тумач главне улоге у филму као и сценограф филма Горан Јоксимовић. Лајтмотив филма је, према речима редитеља, близак сваком од нас, а то је жеља да човек извуче оно најбоље из себе, да постане племенитији и бољи и коначно, да може “постати фин” иако  је у прошлости правио грешке.
“Идеју за филм добио сам из једне урбане легенде о сличној причи између таксисте и труднице која се наводно десила, али наравно, иако су сви таксисти чули за постојање тог лика, нико га до сада није видео и све је остало да кружи међу људима као мит”, рекао је редитељ и додао: “Желео сам да направим филм у коме јунак на крају и поред свих тешкоћа, проналази решење и истрајава у својој одлуци да се промени, да људи након гледања филма добију осећање да је у ствари могуће бити добар. Никада не бих направио филм у коме човек не проналази било какву могућност, јер би тај дефетизам била погубна порука за гледаоце “.
Будући да су филм подржали и уметници и продуценти из Србије, филм ће бити дистрибуиран у Србији, па ће биоскопски гледаоци моћи да га погледају већ од краја марта, а намера редитеља је да се не задржи само на “домаћем терену”, већ да ову причу понуди европској и светској публици. “Сви препознају причу у којима људи хоће да живе бољи живот, без обзира где се налазили. У том смислу ово је једна општељудска прича која заиста може да путује и комуницира са свима”, каже Вулетић.
У наставку разговора представили су се чланови жирија задужени за доделу награде најбољем остварењу у оквиру такмичарског програма „Европа ван Европе”, у чијем се саставу налазе Дубравка Лакић, филмски критичар листа “Политика”, Хрвоје Хрибар, редитељ из Хрватске и Ким Донг Хо, директор фестивала у Пусану, у Јужној Кореји.
Упитана да прокоментарише овогодишњу селекцију филмова који се такмиче за награду, Дубравка Лакић каже да је посао жирија отежан, иако се такмичи мањи број филмова него прошле године, јер су свих осам филмова прилично изједначени и у уметничком и у значењском смислу и нагласила: “Ова награда је вишеструко корисна, зато што омогућава мањим продукцијским остварењима да пронађу свој пут до гледалаца, а по мом мишљењу, најбољи пут за то је управо фестивал”.
Иако није био у могућности да погледа много филмова на ФЕСТ-у, Ким Донг Хо је изјавио да је изненађен квалитетом филмова из такмичарског програма, али да су му пажњу такође веома привукли и филмови са азијског континента.
Хрвоје Хрибар је изразио задовољство што ове године учествује у својству жирија и додао да себе види као “субверзивни фактор”, будући да себе не доживљава као експерта у процењивању и мерењу квалитета филмова. Ово је за њега једно необично и ново искуство, у односу на његове колеге који су професионални процењивачи.
Након тога, новинарима се обратио Сергеј Лаврентијев који се захвалио Дирекцији ФЕСТ-а за позив да присуствује на овогодишњем Фестивалу и изразио велико задовољство што се други пут налази у Београду. Овом приликом он је говорио о стању у руској кинематографији: „У Русији је до сада постојао тренд да се сваки филм снима уз државне субвенције, али не у потпуности. То је са собом носило низ злоупотреба и неправилности у раду. Често се дешавало да продуценти не могу да нађу додатне фондове и прекину снимање, а државни новац потроше. С тим у вези, данас се у Русији покрећу приче да држава више неће финансирати сваки филм већ само оне за које сматра да су квалитетни. Ипак, то може лако да измакне контроли и доведе до цензуре неких филмова, тако да се данас тражи алтернативно решење за овај проблем“, објашњава Лаврентијев. Он сматра да је најбоље да држава финансира арт филмове, док велики комерцијални пројекти лако проналазе своје финансијере..
Лаврентијев је поручио да се у оквиру програма „Искрено из Русије“ на 36. ФЕСТ-у налазе најбоља филмска остварења снимљена у последњих годину дана и упутио честитке селектору Мирољубу Вучковићу. Он додаје да последњих година долази до наглог развоја филмске индустрије у Русији и да се тај тренд наставља. Данас имамо ситуацију да је готово сваке недеље пред публиком нови филм. Према речима Лаврентијева, квалитет тих филмова је дискутабилан, али нас уверава да понуђени програм ФЕСТ-а сигурно осликава оно најбоље из руске филмске индустрије. Он наводи да је почетком ове године, филм „Иронија судбине други део“ зарадио више од 49 милиона долара, што је с формалног становишта добар показатељ рада индустрије.

ДАНАС НА КОНФЕРЕНЦИЈИ ЗА НОВИНАРЕ

ВАДИМ ЈУСОВ, директор фотографије на филмовима ИВАНОВО ДЕТИЊСТВО и АНДРЕЈ РУБЉОВ

Презентација пројекта УВОЂЕЊЕ МЛАДОСТИ, млади писци о младом филму Србије

ДАНАС НА НОВИНАРСКИМ ПРОЈЕКЦИЈАМА :




10.00 ПУТОВАЊЕ СА ДОМАЋИМ ЖИВОТИЊАМА (97')
14.00 ОСТРВО (112')
16.00 МИЛОШ БРАНКОВИЋ (90')
17.45 АГИТБРИГАДА (123')
20.00 СВИНИ ТОД: ПАКЛЕНИ БЕРБЕРИН ИЗ УЛИЦЕ ФЛИТ (116')
22.00 ЛИСТА ПОСЛЕДЊИХ ЖЕЉА (97')

SUMMARY

Mr. Vadim Jusov, Director of Photography


Tarkovsky never forgave me

Mr. Vadim Jusov, who has worked as Director of Photography in the most famous films of Andrei Tarkovsky, has come to Belgrade for the screening of “Andrei Rublev”, which will be closing the program Europe out of Europe. He has worked with Tarkovski on the films" the Steamroller adn the Violin", " Ivan`s Chilhood, "Andrei Rublev", "Solaris".Mr. Jusov believes that working with this great director was a unique experience and that it was hard for him to choose his favourite among the films he has worked on with Tarkovsky. He is aware that he became the director of photography he is owing to this experience. It is interesting that he refused to work on “The Mirror”. Here is how he explains it:
“I refused for several reasons. First of all, I refused because I had been working a lot and for a very long time with Tarkovsky. In such a situation, you can often feel pressure from the director, which is not good for the film. This long work together affects the relationship between two people. Pressure and possessiveness lead to boring routine. The second reason for I refused to do “the Mirror” was the problem that I had to understand the concept of the script. I knew that the script and the film were two completely different things, but I recognize in the scenario things I could not understand and accept. First of all, the script contained some biographic elements from Tarkovsky’s life and I felt that the director could have turned against the film and against me. It seemed to me that Tarkovsky was getting ready on the preparations for the shooting to reject all my ideas and viewpoints, i.e. that he would want to direct his own vision himself. I thought it would have been devastating for me. Finally, the third reason was that, when the shooting began, the life of Andrei Tarkovsky changed, because he was getting under the increasing influence of his wife Larissa. He turned towards his new family life, eliminating all the influences of his old acquaintances. For that reason, I believed I shouldn’t be working as the director of photography for “the Mirror”. I think that Tarkovsky never forgave me for that till the end of his life.



INTRODUCING YOUTH

The editors of the project “Introducing Youth” that should help young Serbian writers to represent new Serbian film are Mrs. Vida Taranovski Johnson, Professor on the Tufts University in the USA and Mr. Miroljub Vuckovic, Artistic Director of FEST and acting Director of the Film Center of Serbia. The idea is for Serbian film to be represented in the Internet Magazine www.кinokultura.com. The magazine is dedicated to film and it occasionally issues special editions about world cinematographies. To date, www.kinokultura.com has presented the film of countries of Central Asia, Poland, Slovakia, the Czech Republic, Bulgaria, Romania and Hungary. Serbian film is to be presented next, says Professor Vida Taranovski Johnson and adds:

“In this magazine there will soon be a special edition entitled “Serbian film”. On that occasion, the Film Center of Serbia will also print a publication with the same content, in Serbian and English language. Young writers, critics and film theorists will not be writing only about Serbian film, but also about its position in the context of global film trends, authors’ films from this region and the influences they have incurred. The publication will be entitled “Introducing Youth – A Portrait of Themselves”




NEW! SERBIA SPECIAL

In the framework of the program Serbia Special, which represents one of the sections of this year’s B2B program, 18 projects will be presented, the authors of which live and work in Serbia. The Producer of the project Miroslav Mogorovic explains:

“After three years, I think that people realized what were the idea and the purpose of the business meetings we are organizing, but professional requirements made us think about a more appropriate representation of the Serbian film. The first year, we had the situation of people scheduling meetings for themselves and speaking about their projects with no particular preparation. Today we have Serbia Special, which is a publication including all the projects that didn’t make it in the pitching. We are introducing the content of those projects to producers; we are putting them on a list and organize one-on-one meetings. It’s nice to see that the number is much greater than last year.

This is a good opportunity for the authors to see, “on their turf”, the interest aroused by their respective projects. They don’t have to pay for the trip, accommodation or visa to check whether they have a good project. It is not a pre-selection. Everything is set up in a very democratic manner. The representatives of co-production markets also come to Belgrade, using this “turf” for scouting for their respective markets. Our goal is for the projects that are included in Serbia Special be presented in the course of the year to the international public.

I am glad that many authors have understood that this was a good way to put their ideas to the test. Co-production markets are an integral part of closing the financial structure of a project. It is difficult to do it if professionals don’t know who you are. It is a form of marketing for the project that is yet to appear, so that, when such projects gets access to funds and those who decided whether it will receive those funds, the authors and their projects are not completely unknown.